Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

803

пропусди преписивача. По овој прилици први потпун превод Синтагме сачињовао је свега један извод и у старо време, на словенском југу, и тај извод није подвргават никаквој стварној измени или поправци. У свима од поменутих рукогшса одмах за Оинтагмом долазе и донуие, разуме се оне, које смо нашли и у грчком оригиналу. Што се тиче самога превода, треба приметити да се одликује тачношћу, али у исто време и буквално према оригипалу, тако да није ретко да се квари и правилност и јасност словенске речи. Исто тако преводилац је знао вазантиску правничку терминологију, и срећно се користио у свом преводу оним српским терминима, као себар, меропштина и др." Тако Флорински о постанку — историји и правопису овога споменика нашег средњевековног законодавства. Опширнији материјал за оцену превода Синтагме сабран је у засебном одељку „Како стоји скраћена Спнтагма према грчком оригиналу," дакле у 4. одељку. 3. Сад да пређемо на трећи одељак: скра&ена Синтагма, њен гекст и аостанак. оАко стари српски превод целог опширног зборпика М. Властара потпуно заслЈжује да иа њега обрате пажњу испитивачи јужно-словепске образованости, као на један од најљубопитљивијих и најдрагоценијих, по свом садржају, споменнка српске писмености XIV. в., то још с већим правом тражи се од испитивача, да обрати пажњу на споменик, који представља извод из оне опширне византиске Сиптагме. Тај извод да назовем просто „скраћеном Синтагмом." Овај споменик је, као што је једном спомепуто, заузимао је угледно место у српском законодавном кодексу, и разуме се, поред вредности, коју има као литерарни споменик и производ, још је интереспији и важнији за то, што је имао знатну практичну примену на живот српскога народа." Скраћена Синтагма налази се, готово, као додатак свима рукописима законика цара Душана, којн представљају иајстарију редакцију. Ну поред тога она се налази и засебна — без законика Душанова, а са законом цара Јустинијана®. Г. Флорински имао је при руци два овака рунописа један у карловачкој патријар. библиотеци , а други у београдској народној библиотеци. У историји југословенске литературе Шафарика (III) помиње се још један такав рукопис, који се чува у манастиру Бешенову, писан за игумана Силвестера 1581. год., али га г. Флоринскн није имао при руци. За овим долази опис појединих рукописа и кратко поређење. Најнотпунијп је п ризренски ру-

коаис , али је пун погрешака, пропусака; а као најисправнији рукопис јесте ходошки, коме истнна не достају два листа, једнога нема у садржају а другог у А саставу. Али како је најисправнији, то је по г. Флоринском као основа при издању споменика. После ово неколико речи о тексту и значају скраћене Синтагме, да кажемо коју и о њеном постанку. „Она није превод са какве сличне грчке компилације рада М. Властара, јер таква компилација колико су до сад нам познати грчки рукописп, не постоји. Па разуме, да је она могла понићи само на српском земљишту. И заиста између дане компилације и потпуног старог српског превода Синтагме опажа се најближа веза. Језик, излагање, у опште, редакција текста и на једноме и на другом су месту исти. И нема су мње да компилација представља баш онакав превод какав се находи у рукописима: Пчињском, Церском, Струшком, и значи да је и постала из текста, који је сачуван у овим или слично овим рукописима. У осталом, на основу неколико, ма и малобројних Факата, може се претпоставити да су се компилатори, корнстећи се већ потпуним преводом Синтагме, управљали по где где и према грчком оригиналу. Ни у једном од до сад сачуваних рукописа, нема тачног записа кад је постао споменик. За то сви они, уједно узетн, представљају неколнко споредних доказа, који доста осзегљују ово питање. Видели смо да се Душанов законик никад не налази сам, већ увек заједно са скраћеном Синтагмом. Тесна веза, како по спољашности тако и по унутрашњосги, која је опажена пзмеђу оба споменнка, јасно ноказује њихну сувременост и заједнички постанак, Прома томе византиска компилација никако није млађа од законика Душанова, и што се појавила, има да заблагодари томе цару законодавцу, коме, као што је речено на своме месту, припада и сам царскн закопик. На скоро по појави грчког оригинала Синтагме, појавио се њен потпун превод на словенском језику, а мало за тим појавила се и компилација — извод из овог потпуног превода — по свој прилици још до 1349. године. Издање скраћепе Синтагме т. ј. зборника важнијих византиских црквених и граћанских закона, свакако су имали да нодмире строго практичну цељ. Ради научне или литерарне љубопптљивости нпје било потребно стварати компилацију, кад је већ поетојао потпун превод. У чему се састојао овај циљ, то се види и из тога, што се она налази уз законик Душанов, па то показује и она блиска веза између оба споменика. Дакле, без икакве сумње, 103*