Просветни гласник

804

КРИГИКА И БИВЛИОГРАФИЈА,

скраћена Сичтагма ушла је у састав кодекса српских закона изданих за време Душана. Ну и незаиисно од овога, колико је била важна екраћеиа Синтагма са практичне стране у српском законодавству, показује драгоцени спомен, који се налази у овом споменику одмах после заглавља: а Сги законникк изгбрахолњ из великаго гако вксорЂ обрЂтати искомаа о вгсакои вегци, винах гр г дковншихг>, о соуду царскомЂ, У овом спомену свака реч има велику цену за историка. Скраћеној Синтагми доддн је назив „законика", што је јасно зближује са »закоником Душановим.® Очигледно она је сматрана као зборник закона, који су важили у српском царству. Израз «сби законникв извбрахомв (или у другом рукопису: избрасмо) изб великаго" — може се поредити са почетком Душанова законика: »Сји же зиконнкб поставлињмБ (постав .1И1 €мо)....- Облик вИзбрахомБ« у првом случају врло је вероватно да се односи па цара и сабор, као што то видимо у другом случају. Дани »законик* је изабран, компилован, из великога т. ј. из потпуне Синтагме зато: да се „вБсор^ћ обр^тати искомаа о вЂсакои веш,и, (< другим речима за то да би се брже нашао закон за сваку потребну ствар. »Випн гр^ховпна" претностављајући »суду царском, 1 извесно означава суд црквенн, светитољски. Дакле јасно је, да је у самој компилацији речено да је она назначена једино да послужи као упуство при вршењу правосуђа како при суду црквеном тако и при царском или грађанском." Толико односно мишљења г. Флоринскога о скраћеној Сннтагми, шеном тексту и постанку, а сад да размотримо четвртн одељак т. ј. да видимо како стоји скраЛена Синтагма ирема грчком оригиналу. Овај четврти одељак г. Флоринскових разматрања о овом старом споменику срнског законодавства највоћи је а готово и најважнији. Он обухвата половпну целе расправе, што је јаспо, колико је писац полагао пажњу да објасни ту страну овога споменика. Јер поред тога питања како стоји српска прерада Синтагме према грчком оригиналу, ту се још сустичу и друга питања. Ту се, поред тога што се види садржина и однос према оригиналу, ирерада и карактеристика, види сс још и циљ, који се имао у виду, кад је тај споменик старог српског законодавства стваран, а то је врло важна страна и по нашега историка и правиика, који хоће тачно и јасно да се упозна и са животом и са законодавством сриске средњевековне државе и правним односима ондашњег доба, као и са утицајем византинизма на српско законодавство и живот. Ну како ми простор не дозвољава да то све изне-

сем овде, јер бих морао готово цео одељак изложити, па да се постигне оно што је потребно, то сам принуђен да изнесем само извод г. Флоринскога из овога одељка, а кога та ствар буде више интересовала, тај ће морати само дело да проучи. Г. Флорински је у четвртом одељку својих разматрања о Синтагми Властаревој у српском иреводу поредио три текста, оригинал и два словенска •гекста. Поредећи тако, дошао је до ових закључака: 1. Скраћена Синтагма садржи мање но једну трећину материјала, који се налази у грчком оригиналу. 2. Сам рад и извор материјала није нешто случајно , већ баш на против носи на себи карактер промишљеног, мотивисаног рада. 3. У српску компилацију унесени су у главном грађански закони. Они су ушли готоио сви. Оно мало, што је испуштено, или није од вредиостп, или нема практичие иримене на српски живот. 4. Из опширног канонског одељка у оригина 1у позајмљено је врло мало. Готово све главе и чланци што се односе на питања и предмете специјално канонске, или непосредно црквене, или релпгиозноморалног карактера, пропуштени су. Као што се види, ове су чланке коммилатори сматрали као познате или из Крмчаје или из црквене практике. 5. У осталом, све важније црквене одредбе од општијег и ширег значаја, као н. пр. одредбе што се тичу брачног права, не само да су ушле у српску компилацпју, но су изложепе у свој својој опширности. Друге пак унесене су у скраћеном облику, али за то јасно и тачно. 6. Један грађански закон „о поклагћ« (о остави) нема одговарајућег члана у оригиналу, и треба мислити да су га у српску компилацију унели састављачи. 7. У опште, ид\ћи по систему оригинала, у поједииостима скраћена Синтагма има на више места већих и мањих одступања. Ова одступања тичу се како распореда материјала, тако и његовог нзлагања. 8. Што се тнче распореда материјала, не одговара грчком оригиналу нлр.: а) у преиошењу целих глава или њихових делова из једнога састава у други; б) у преради великих глава у мање; в) у уношењу нових наслова и раздељака, којих нема у оригипалу. Ова одступања показују да су се компилатори старали да побољшају систем законика, која су компиловали. 9. У појединим случајевима није тешко приметити тежњу компилатора да унесу из оригинала све оно, што је најбоље и најважније, а да пропусте оно што је споредније и од мање важности.