Просветни гласник

КЊИ5КЕ1ЈНЕ ОВЗНАНЕ

805

10. Неки закони и одељци оригинала изостављени су са свим у српској компилацији, очевидно да се избегне понављање и противуречност. 11. Текст грађанских закона врло често је према оригиналу значајно измењен. У једном случају скраћен, у другом раширен, а у трећем преиначен. Нарлвно, да се ове измепе нису јавиле случајпо, већ по одређгном плану саставл>ача компилације. 12. Језик споменика тшје свуда подједнак; негде је прост, лак и јасан, а негде, напротив, буквалан превод оригинала, нејасан и таман. У осталом, у опште говорећи, компилатори су се трудили да им излагања буду у колико је год могуће јаснија. 13. Техничке речи оригинала не само да су нреведене, но и објашљене или непосредно замењене српским термшшма, као нпр.: себрп, властела, жупа, жупеки кнез, царина и др. У онште византиски закони појављују се овде у редакццјп српскога живота. 14. Реч дгј/лосгн)с често је објашњена у смислу »царскп® („царски дуг», „царско судилиште"); а грчко РшјхаТо/; замењено речију л православни. 1 ' Ове две речи, независно од врло много других, доста јасно одређују прави карактер и значај српске компилације. 15. На основу свега овога, што до сад рекосмо може се утврдити : да скраћена Оинтагма представља у великом степену самосталпу прераду византнске Снптагме, замишљену и извршену са извесним одређенмм циљем. Циљ овај, по моме мишљењу, могао је бити само један: мислило се да се компилацијом испуни Функција „ сраског законика.« Сад остаје нам још пети и последњн одељак овнх разматрања г. Флоринскога, а то је: Унутарња веза између законика Душанова и скраћене Синтагме. Пошто је г. Флорински тако детаљно проучио садржину споменика и дошао до тога, да је сриска компилација прерада визштиског законика, учињена према условима живота и бића српског народа, морала имати практичну примену, и разуме со да је играла улогу сриског законика, као год и законик Душанов. Но истинитост таквог гледишта на историско-правнички значај овога споменика може бити потпун само онда, кад се дознаду и узајамне везе оба законика. До сад је више пута поменуто да скраћена Синтагма и законик Душанов сачињавају саставне делове једног српског законодавног кодекса, јер је међу њима примећепа најближа спољашња и унутрашња веза. Саољашња веза јасна је и из онога што је до сад речено; дивно је потврђена самим рукописима, а о унутрашњој вези

да наведемо овде неколико примедаба, које ће још боље потврдчти међусобиу везу. Познато је да како садржина, тако и систем законика Душанова од вајкада сачињаваху камен спотицања за испитиваче, који се занимаху овим иредметом. Не гледећи на велику вредност своје садржине, законнк се јавља као творевина са свим непотпуна, у одломцима. Он се никако не може сматрати као зборник важнијих црквених државних грађанских и казнених закона, који су вредили у српском царству, како би то требало очекивати од законика, који је састављен на сабору. Свн одељци права овде су представљепи као одломци, који сами по себи не могу дати потпуну слику прашшчког живота старе Србије. У њому има мпого празнииа. Избор закона изгледа као да је случајан; нека иитања, као н. пр. о правима и међусобним односима сталежа разрађени су у споменику доста детаљно, а на против многе друге општије и важније стране посебног и државног живота нису ни дотакпуте; тако н. пр. овде нема прописа о брачпом праву, о наследству, о обвезама и т. д. По негде ова ненотпуност у садржини законика објашњава се тиме, што је упоредо са писаним законом важило и обнчајно право'). Али такво објашњење једва да је оправдано. Где су Факта, на основу којих би могли репшти, за што је у једним при шкама обичајпо право ушло у писанп закон, а у другом пак, ма да је остало у силп, ннје поткрспљено и иисапим. За што н. пр. за неке преступе у законику је одређина извесна казна, а о другим ни спомена нема, као н. пр. о убиству деце, о разним облицима крађе, о гажењу заклетве и др.? За цело да су постојали у Србији и ови преступи, и нема сумље да нпсу ималп мању важност него н. пр. грабеж, наношење срамоте властелину и властеличићу и разнп други преступи, о којима се говорн детаљно у законику. Очевидно да загонетка непотпуносги Душапова законика, недостатак ирзписа и врло важним сгранамаживота ннкако не стоји у обичајном праву, него у нечем другом, С друге стране још јаче пада у очи испитивачу система Душанова законпка. Научењаци, који су се занимали проучавањем овога споменика, вавек су наилазили на несавладљиве тешкоће при одређивању поретка или распореду материјала у законику. Чланци паЈразноврснији по свом садржају долазе у њему у потпуном нереду. Једни испитивачи, као Крстић (у Гласнику VI, 104), или Новаковић (у свом издању законика), одрицали су му сваки систем; други, као Зигељ, постављали су само наУиореди н. пр. Зчгеља, Завоник СтеФана Душана, стр. 65.