Просветни гласник

КН.ИЖЕ1ШЕ ОБЗНАНЕ

807

гледећи на измене у старој редакцији првобитпа реда чланака, условљене поменутим допунама, прва половина Душанова законпка, т. ј. она која садржи законе од 1349. године, у даним односима показује значајне сличности са скраћеном Синтагмом. Ево неколико Факата из опште схеме о узајамним везама оба споменика: Синтагма се почпње чланком „0 православ&и в $р$ и отврБГЂшихвсе непорочнше сеЈе хрст1анскн1€ в^рш« А законик Душанов (нпр. по Друг. Григоровићевом рукопису) почиње се чланком: «0 хриспанБСтв^. Наипрвво за христјанство. Сјмбз1и образомБ да се очисти хрстЈанБство.® Првих десет чланака су као допуна закона, које се находе у првом т. ј. А саставу Синтагме. А нарочито. 2-ги и 3-ћи чланак — о неопходном благослову цркве или венчању ради признања брака — допуна ка 12 гл. Синтагме. 0 вгсхћпцагош,1их на брак женн; 4 и 5 члан — о односима мирјана према духовној власти и о одлучивању од цркве — допуне 15-ј. глави. „0 одлучивању ;* 6, 7, 8, 9, 10, члан о латинској јереси — допуне ка 2 глави Синтагме »0 јеретицима и како треба примати оне, који се одрекну јереси.« У саставу В. и Г. сабраии су важнији закони који се тичу брачног права. Па како је то потиуно изложено у византиском законику. то у Душпновом законику немамо никаквог чланка, који би се дотицао поменутог права. Допуне, које се почиљу 11. главом, односе се на саставе Д. и Е. 11. Чл. „О духовницима", — допуна 3 глави Д. састава: "Како подобает оучити лк>ди епископомБ и пр4езвитеромБ.» 12. Чл. »Осуд^ по црквеннмЂ д^ћламЂ« — доиуне 6. глави Д. састава. »0 соудоу царскомБ." 13. Чл. „0 симонш' може бити разматрана као допуна 5. чл. Е. састава, »0 епископ&х црБкви премлгопџих помонпк) властелвскон)/ ма да је овај чл. законика састављен, вероватно, по 6-ој гл. Ф. састава Синтагме »0 хиротонисуемних на им^шеи.« Чл. 14.—83 (приближно) не могу бити прибројани одређеним главама Синтагме. У делимичпом погледу, оне не допуњују ни један византиски закон, већ просто одређују неке особите карактерне црте правничког бића Срба. Овде се говори о манастирима и калуђерима, о правима духовкиштва и властеле, о црквеним људима, себрима, меропсима, отроцима, о сеоско-газдинским односима. Без сумње ово је важнији одељак чисто српског права, који у опште допуњују Синтагму у њеној Функцији српскога законика. Присуство ових закона, а нарочито на даном месту споменика, такође може битп стављено, ма и у споредну, зависност од Синтагма. Први

члан овога одељка приближује се 12 и 13. чл., који су се већ дотицали питања о положају духовништва. Отуда је природно било изложнти све законе који се дотичу права и дужности овога сталежа, а за тим прећи правима и дужностима другога сталежа — властеле, а такође у опште сталешким односима. А како су право и стање сталежа одређивани главним условима својпне земље, то разуме се да су се и закони о сталежима приближили законом о сеоско-газдиноким односима (о паши, за попашу, за потћку, о мегахв о планинахЂ, о власехБ и арбанасехБ). Чланци 83.-112 (приближно) говоре у главном о преступу и судском праву. Овај одељак законика по своме садржају, више опомиње на Д. и Е. састав, код којих се налази читав низ глава (Д. саст. чл. 4, 5, 6, 7 ) о судском процесу и знатан број казнених закона. Неколико се чланака и овде налазе као непосредна допуна византиским законима Сиитагме. Тако 92. чл. „0 гемБСтв^« — допуна 1-ој глави Е састава »0 емств4 ;» 94. чл. «0 залогахЂ* — допуна 2 чл. Д. саст. „0 заемницћхЂ и залогу« ; 99. чл. и 100. »0 запалгепш;" 108. и 109. чл. »0 сужнихБ« (о праву прибежишта — азил) допуна к 3-ој глави Е. састава »0 приб^гаговдих кв црБкви от напасти.« У другој половини Душанова законика није тако лако (али не и немогуће) испитати зависност поретка чланака од рубрика Синтагме. Овде је првобитно гругшсање материјала, у колпко се може судити по рукописима, који су до нас дошли, замршенија је него у првој половини споменика. После тога већи део законика друге половине састављен је из додатих закона, који су дошли у кодекс без корегирања са системом Синтагме. Но и ово што је до сад наведено довољно је да потврди горе изложене погледе на узајамну везу оба споменика.« Тако г. Флорински о Синтагми М. Властара п њеној вези са закоником цара Душана. Још је интересна једна опаска на крају ове расправе, да је до истих ресултата дошао, нсзависно од г. Флоринског, н познати зналац словенског и византиског права, проФесор А. С. Иавлов у Москви. (Чтешл 1885. књ. IV. Протоколн засј^ћдашВ).

Сад нам остаје још да пређемо на другу компилацију византиских закона, а то је на «закон цара Јустинијана." Г. Флорински и овде, као и код законика Душанова и код Синтагме Матије Властара, испитује подробно старе рукописе ове компилације. Ито : прво је казао неколико речи у опште о том старом ру-