Просветни гласник

СТАРА ИОТОРИЈЛ ИСТОЧНИХ НАРОДА

позлаћен, а на врху је бида капелпда такође позлаћена и нокрпвена кубетом, које се блистало п пз далека изгледало као каква звезда. Палате, напротив, бпле су нпске, највшпе од једног спрата, алп су заузимаие врло велики простор. Тако палату Саргонову у Хорсабаду једва ако је надмашпвао по простору Амонов храм у Тнви; она је нмала впше од две стотине соба и врло много пространпх дворишта. Палате су биле подигнуте па вешт.ипшм терасама и имале су три врсте здања: серај, у коме је живео владалад п где су бпле сале за дотек, харем пли стан за жене, п хан нли собе за днорске чиновнике, магацинп, коњушнпце и т. д. Сем тога у огради сваке палате била је и кула са снратовпма (храм). Собе у овпм здањима биле су правоугаоне и дугачке, али врло ниске и узане, јер сушене опеке не беху згодне за велике п впсоке сводове. Палате су биле с поља и унутра богато украшене рељеФНпм и живописпим сликама. На спољашњем зиду, пред вратима, беху изрезани крилати биковн са људским главама п разне сцене из рата, лова и дворскпх церемонија. Упутра зидови беху обложени плочама од алабастера, на којпма беху пзрезане разноврсне рељеФне слпке. Изнад облоге од алабастера зидови беху покрпвенп глеђосаним опекама, па су п на њима биле такође насликане разне слике. Дапас је откопапо више палата у Асирпјп, од којих су најзнатнпје: Саргонова у Хорсабаду, која је најбоље очувана, А.сур-назпр-палова и Есарадонова у Намргуд>) (стар. Каламу). Сенахпримова и Асурбанппалова у Еујунџику (стар. Ниниви). 10. Вајарство и сликарство. — Готово само у Вавплонијп пма засебно израђених кипова боговима п царевима. у Аспрпјп је вајарство спојено са грађевпнарством, и мп тамо налазимо само рељеФе по зидовпма палата царскпх. Засебне статуе халдејске су грубо рађепе, и вајари су више волели да режу у рељефу читаве сцене пз рата и лова. Вајарскп сноменици аснрски врло су монотони, јер су п слике и групе рађене на исти начин, а и предмети су свагда једни исти: како цар савлађује непрпјатеље у рату, како убија лавове у лову, како се забавља дерањем коже и пабпјањем на коље заробљених непријател.а. Људп су наслпкани у ироФилу са развијеним мпшицама п оштрим погледом, и V оиште су представљени као праве ратнемашине, без гипкости и дражи. Ну док су људске слике рађене монотоно И по истом моделу, дотле су животињске слике пуне живота и природно<ти. У вешгини израде животнња нпједан стари иарод није надмашио Аспрјане, на ни сами Грци, који су били у томе њпхови ученпцп. Човек не може да. се довољно надпви лепој пзрадп на зидовпма крилатих бикова, ловачких паса, волова, крава, коња, лавова, слонова, мајмуна, нојева и т. д. Крилати бикови рађени су са људском главом, на којој се налази, као п У свпју велпкпх личности, дугачка, Фризирана брада која сплази до прсију, и коса која пада у велпким витицама на плећа. Овпх крилатих бпкова, који унрашаваху зидове на уласку у иалате, било је врло много: у Саргоновој палатп нађено је двадесет и шес'1 парова, а у Сенахиримовој палати било је десет само на једној Фасади. — Сликар-

ство је бпло као и у Мисиру, саставни део грађевинарства, а засебно није постојало. Вавилоњани и Асирјани зпалп су као и Мисирци за врло јасне и трајне боје, и њима су бојили и сликали оне делове на зидовима, којп не беху украшени рељеФима, па и на рељеФнии сликама бојили су знатније делове, као: мптру, браду, косу, оружје. обућу и т. д. Сликарство је у опште у Асирији п Вавилонији било несавршено, алп место њега развила се била друга једна вештина, а то је вештина глеђосања опека. Опеке су глеђосане, бојене разним бојама и покриване цртежпма људи и животсња, па су онда вештачки слагане по зидовима, те су особито леп утисак чиниле на гледаоце. У овој су се врсти украса особито одликовали Асирјани и Вавилоњани, и на њих су се доцније у тој вештини угледали Персијани и други народи. 11. Писменост, књизкевност и науке. Писање, којим су се служили Асирјани и Вавилоњани, назива се клинастим , јер је састављено из знакова налик на клин илп стрелу. Ови знаци су положепи или хоризонтално пли вертикалпо или су савијени у облику куке. Ово клинасто писмо донели су у Асирију и Вавплонију Туранци, а њиме су се служили, сем Асирјана и Вавилоњана, још и Јермени, Мпђанп и Персијани. Научњаци су га после дугог времена и труда протумачили помоћу једног натписа, који је био написан на три језика: асирски, мпдски и персискп. Клинаста писмена су силабична, т. ј. изражавају слогове, али има и идеографских, која изражавају речи и мисли. Клипасто писмо обухвата више од 300 разних променљивих знакова, за то га је врло тешко читати. Асирјанп п Вавилоњани нису имали хартије, већ су писалн на опекама помоћуједне шппке која се 'завршпвала троугластим шиљком. Оии су забадали овај шиљак у меке плоче од иловаче, иа кад су тако исписали шта су хтели, они су метали плоче у пећп да се испеку и да ппсмена очврспу. Асирјани и Вавилоњани имали су читаве библиотеке од оваких опека, као што је бпла опа у Асурбанипаловој палатп у Нинпви (сад у Британском музеју) Набу-кудур-усур (Навуходоносор) Књижевност се најпре развила у Халдеји. где је ппсана старим халдејским језиком још на четирп хиљаде година пре Христа Асирјанп су слалп своје ученике у халдејске вароши, те су изучавалн њпхов стари језпк и књижевност и преводили халдејска дела на аспрскн језик. Од књижевних дела највише пма граматика и речника, јер су њихови књижевнпцп поглавиту пажњу обраћалп на језик. Сем тога има и чисто литерарних дела, као што су легенде н басне. Особито је лепа легенда, у којој се описује сплазак богпње Истара (вавилопске Венере) у подземнн свет да избавп сина из мртвих. У науцп су АсирјанииХалдејци највише радпли на математици и астрономији. Они су пронашли сунчанп сат, стаклено сочиво, први су нрорачунали помрачење ме-