Просветни гласник

стара историја источних народа

сеца (чије најстарије помрачење од 10. марта 721 цре Хр., знамо од њих.). Од њих смо добили поделу круга иа 360 степена, иоделу недеље на / дана са именима 7 нданета, поделу дана на 24 сата, сата на 60 минута и минута на 60 секунада. Халдејска наука била је веома на гласу у старом свету, и Грци се хваљаху да су халдејски ученици. ТРЕЋИ ДЕО Ј Е В Р Е Ј И ГхДАВА I. Иалеетина. Свето Писмо и нова историска испитивања 1. Географски положај Иалестине. — 2. Планине н равнице у Палесјини. — 3. Река Јордаи и Мртио море. — 4. Клима. — 5. Плодност Палвстине. 6. Обласш и градови. — 7. Свето Писмо и нова историска ис11и1ивања. 1. ГеограФски положај Палестине. — Земља у којој су Јевреји жпвели назпва се Иалестина. Она се аове у (Јв. Писму Ханан, а Хришћани је називају и Света земља. То је једна нланинска земл>а, која леаш на југу Сирије, а на североистоку од Мисира. Она се простире с обе стране реке Јордана п граничи се са заиада Средоземним морем, са севера иланином Л.пваном, а са истока и Југа нустињом. Права Палестина управо је била земља између Средоземног мора и Јордана, али су Јеврејп владали н земљом нреко Јордана до нустиње. 2. Планине и равнице у Палестини. Планпне у Палестпни Јесу иродужење нланпне «1ивана, од кога полазе два планинска 1!енца, један са заиадне стране реке Јордана, а другп са источне, те се Јорданова долпна налазн стешњена између две впсоравнп, којима је средња висина од 000 до 800 метара. Највећа узвишења на занадном венцу јесу планине Табор, Гелбое (ГелвујЈ и Кармел, а на источној страни Јордана Небо (НавааЈ. Земљиште иа западу и истоку од Јордана нема један псти изглед. Оно се на истоку нагло узвшпује, иа се тако узвишено нродужује до нустпње, образуЈућн висораван, коЈа је иснресецана приточицама Јордановим и иокрнвена шумом н пашњацима. На заиаду пак земљиште је каменито и неједнако, састављено из брежуљака п иснресецано јаругама и нећинама, које су бпле од особитог значаја у јеврејској историји. Ну тамо се налази н по нека равница, као што је на северу равница Језраел, око речнце Кисона, и равница Сарон, јужно од Кармела. 5. Река Јордаи и Мртво жоре. — Јордан је једина знатна река у Палестннн. Он пзвире из нланине Ермона и тече на југ између две поменуте висоравни. У свом току он пролазп најире кроз језеро Мером, за тпм кроз Генезарегско илн Галилејско језсро и најзад се улива у Мртво море. Јорданова равнпца иокривена је зеденилом оио

Генезаретског језера, а што се впше иде Мртвом мору, она иостаје све песковитпја. Мртво морс или Асфалтско језеро јесте једно од најчудноватијих језера на земљи. Оно се налази на 400 метара иснод површине Средоземнога мора, и његова је вода пет до шест пута слапија од морске воде и тако густа, да тело људско пе може у њој потпуно да потоне. У њој не може да живи никаква риба, нити може каква биљка да расте. Свето Писмо очувало је спомен о времену када Мртвога мора није ни било Јордан се тада по свој прилица уливао у Црвено море и место Мртвог мора пролазио је кроз дивну долину, у којој је цветало нет градова. Од ових градова особито су осталп чувени Содом и Гомор са нокварена живота њихових грађана, којп су нрема причању Св. Писма страшно кажњени, јер се вели, да је ватра пада с неба, заналила тамошње асФалтске изворе и сагорела градове п грађане. Обале Мртвога мора су пусте и неплодне, али поред извора и поред речица, које се у њега уливају, земља је плодна. Међу овим речпцама најзиатнија је на истоку Арнон, а на заиаду Кедрон, којп протиче поред Јерусалима. 4. Клизха. — Клпма је у Палестини неједнака н мења се према висппн земљишта. У нижим местнма влада температура тронских предела, а у вишпм местпма је умерена, те се за то често у малом растојању налазе час налме и тропско воће, час дрвеће пз умеренпх предела. У Падестини се разликују два готово једнака годишња времена: време кише од октобра до марта, и летње време, које обухвата остали део године. Киша је особито обидата у децембру и јануару, и тада се «1иван и Ермон нокривају снегом. Од месеца Фебруара тонлота се нагдо увећава и биље брзо расте У месецу мају већ су жетве свршене, и тада почиње да дува источнп ветар из пустиње, допосећп често са собом скакавце, који све опустоше. У то време настају у Падестинп жаркидани, ади су ноћи свеже з 1 ог обилате росе. 5. Плодност Палеетине. — Палестина није била онако плодна као Мисир и Халдеја, ади их је надмашивала разнодикошћу својих пропзвода. У њој је бндо шума, иашњака и земље за обдедавање. У њеним шумама расдо је разно дрвеће, особито храст, кедар и кинарис. Пашњака је било доста, погдавпто на истоку од Јордана, и на њима пасијаху буљуди говеда, стада оваца п коза, кампле, које служаху за јахање и за иошење терета, н особнто деп сој магараца. Виногради, смоковнице и маслиново дрвеће чиниди су богаство јеврејске земље и Св. Иисм') их често иомиње. Јевреји су се погдавито бавиди земљорадњом, и имади су доста земље по равницама, у којпма су највише оодедавали јечам, пшеницу п дан. У опште се може рећи, да је Иадестина у старо време бида врло птодна, много плоднпја пего данас. Она је тада била у истини „обећана земља", земља, „где мдеко и мед тече", а данас је због уништења шума и немарљивостп земаљске управе покривена пустињским иеском и постала ненлодна. 6. Области и градови. — Падестина је бида иодељена нданинама и рекама на више обдасти, ади је ова подеда на области ностала заачајна тек