Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА

доцније за време туђинске владавине, особито римске. На западу реке Јордана беху три области, Галилеја, Самарија и Јудеја, а на истоку једна, Галад 1Т.1И Переја. Л.епа земља галилејска лежала је иа северу Иалестине, нзмеђу Л.ивана и иланине Табора, и у њој су била знатна места: Кана, Назарет и Кааернаум. Вреговита Јудеја обухватала је јужну Палестину и имала је нише знатних места, као : Јерусалим, Јерихон, Витлејем, Хеврон и т. д. У средипп Палестине, између Галилеје и Јудеје, простирала се Самарија, у којој су били знатнп градови: Самарија, доцнија престоница израиљска, Сихем и Силом. Галад или Переја, која је била знатна са пашњака и шума, обухватала је Васанску земљу на северу и Амонску зсмљу на југу. Најзад, Палестииа додириваше па југу две области, у којима живљаху племена сродпа Јеврејима, а то су: Идумеја (Едом), јужно од Јудеје, и Моавска земља, јужно од Амонске земље. 7. Свето Иисмо и иова иеториска исиитивања. — Најглавнијп пзвор за јеврејску историју јесте Свето Ппсмо, које се зове грчком речи Виблија (т. ј. књига), и то први његов део пли Сгари Завет. Стари Завет је зборпик светнх књига јеврејских, које су првп пут скупљене уједно у V веку пре Хрисга, по повратку Јевреја из вавплонског ропства. Стари Завет садржи дакле разне књиге, које се деле на ове три главне групе: Пет књига Мојсијевих или Закон, Промци и Хагиогоафи. Пет књига Мојсијевих обухватају време од створења света па до смрги Мојсијеве и до освојења Палестине. Те се књиге зову овим именпма: Постање, илп књига, која говорп о створењу света и о првим људима, и излаже исторпју јеврејског народа до смрти ЈосиФОве; Излазак, т. ј. књига, која описује живот Мојспјев, пзлазак ЈевреЈа из Мисира п објављење божјег закона; Левитска књига, која садржи прописе о богопоштовању; Бројеви, где се налази пребројавање Јевреја и њихов пут од Синаја до Јордана; Закони поновљени или пета књига, у којој се у крагко понављају закоии и догађаји из јевр јске псторије за живота Мојсијева. Под именом Пророци разумеју се више дела, у којима је изложена нсторија јеврејског народа после смрти Мојсијеве, а то су: Књига Исуса Навина, где је испричапо освојење Палестине, Књига о судијама, Самуилове књиге, Књиге о иаревима, књиге великих пророка Исаијо, Јеремије и Језе киља, и књнге дванаест малих иророка. Под именом Хагиографи разумеју се сва остала дела Старога Завета, која су врло разлпчита једна од^других, као што су : Псалми Давидоаи, Књига о Јеву, Приче Соломунове, Књиге иророка Данила, Књиг\дневника, Песма над иесмама и т. д. Стари Завет\е дакле не само света књига Јеврејска и хришћанјека. већ и историја јеврејског парода, плп најглавнији извор, номоћу кога се та историја може сазнати. У новије време за изучавање јеврејске историје почињу се узиматп у помоћ и открића у Мпсиру и Асирији, и чине се марљива испитпвања у Палестипи.

1\ЛАВА II. Јеврејска исгорија до освојења Налестине 1. ПоРЕКЛО и првоб1ггш1 живот ЈЕВРЕЈСКОГ нароза. 2. Јевреји у Мисиру. — 3. Излачак из Мисира. — 4. јевреји у пусгињи ; објав.ћење божјег закона. 5. МОЈСИЈЕВО уређење народне управе — 6. Закони Мојсијеви. — 7. Излазак ИЗ ПУСГИЊЕ. 1. Порекло и нрвобитни зкнвот јеврејског народа. — Јевреји су симовског иорекла као и Аспрјанп. и с почетка су и онп за нековремеживели у Месопотамнји. Њихово тадашње занимање и њпхов начин живљења није им допуиггао да жпве на једном месту. Они су се бавпли сточарством и живели су номадско-пастирскпм животом. Они не обрађпваху земљу, нити пмаху кућа, пећ живљаху под шаторима, које често покретаху, идућп с месга па место са својим буљуцпма говеда и камила п стадима оваца п коза, тражећи изворе и добре пашњаке за своју стоку, као што то и данас раде Бедујини на Синајском нолуострву. Они образоваху једно племе, које је управо било као каква велика породпца, п састојало се пз једног поглавара, његових жепа, његове браће и деце, и његових слугу. Поглавар је имао неограничену власт и био је за своје племе и отац и свештеник и судпја и владар. Такве поглаваре иазпвамо иатријарсима, и први патрпјарах јеврејски, према Св. Писму, био је Аврам, којп покрену своје племе из Месопотамије. Он пође долином реке Еуфрата, пређе преко ње и настани се у Ханану, где живљаху племена сродна са његовим племепом. Ту нлеме Аврамово доби назив Јевреји, што значп људи с оне стране реке. У Хапану се, како вели Св. Пнсмо, Бог јавио Авраму и рекао му : „Ову ћу земљу дати твоме семену." Сем тога, Св. Писмо даље вели, да је ту Аврам учинио завет с Богом, обвезавши се, да ће га слушати он и његово потомство, за што му је опет Бог обећао, да ће његово потомство умножити као звезде на небу. 2. Јевреји у Мисиру. — Јеврејп су осталп у Ханану п носле смрти Аврамове. за живота његовог сина Исака, живећч са својим стадима час у околини Хеврона час у Герару. Али под Аврамовим унуком Јаковом, глад их примора да оставе Ханан и да отиду у Мисир, те да потраже хране за себе и за стоку. У Мисиру владаху тада Пастири, п Јаковљев спп Ј осиф беше постао министар тадашњег њиховог Фараона. То беше згодан удес за Јевреје, јер Ј осиф измоли у Фараона допуштење, да се његов отац и сва његова породица са стадима населе у Гесему, пределу између источног рукава Ниловог и пустиње. Јаков беше добио, после једног његовог сна, надимак Израиљ, те се од тада и Јевреји прозваше још Израиљци или синови Изранљеви. Опн осташе у Мисиру више векова, и било им је тамо лепо за све време, док владаху пастирски Фараонп. Али кад Пастпри бише истерани из Мисира, тада и за Јевреје насташе гешки дани. Они се беху за. време свога живљења у Мисиру веома нампожили и обогатили. Од њих 70, који дођоше у Мисир, иамножи се, како вели Библија, 600.000 само људи, не рачунајући жене