Просветни гласник

стара историја источних народа

и вешти у руковању оружјем, и ратовање им је било готово једино занимање. Палестини запрети од н>их велика иогибао, јер они беху наумили да је целу освоје. ЈудеЈа брзо иаде у њихове руке, и они навалише на средњу Палестину и убише у бици на језраелском пољу четири хиљаде Јевреја. у једној другој бици погибе тридесет хиљада Јевреја, и сам ковчег завета паде у руке Филистејима. Првосвештеник Илија, који је тада био судпја јеврејски, чувши овај жалостаа глас, паде са столице на којој сеђаше и на пречац умре. 7. Самуило и крај владе еудија. — Један човек из Венијаминова племена избави Јевреје од Филистеја. То беше пророк Самуило, који наследи Илију као судија. На двадесет година иосле смрти ИлиЈине он сазва Јевреје на скуи и посаиетова их да одбаце туђинске богове, па да се онет окрену Јеховн. Филистеји пођоше с оружјем да растерају скуп, али, кад хтедоше напасти, на један пут се подиже велика холуја, н они се од страха разбегоше. Јевреји тада пођоше за њима у потеру и онет повратише сву освојену земљу до Акаронаи Гата. (Јамупдо Је после тога још дуго владао као судија над Јеврејима, скупљајући их често на скупштине, тумачећи им закоае и утврђујући их у вери у Јехову. Али он не одржа власт над Јеврејима до краЈа свога жпвота, јер народ, намучен честим унутрашњим раздорима и спољашњим нападајпма, жељаше сталнију и чвршћу владу, но што беше влада судија. Самуило, остарео и изнемогао, мораде поиустити жељи народној. Он је био носледњи судпја јеврејски. и с њим се за) рши време владе судија, коЈе је било најнесрећније време у историји јевреЈСког народа, као што о том сведочи и Св. Писмо, говорећи: „У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше што му беше драго." ГхДАВА IV. Јеврејеко царство. Саул, Давид, Соломуи. 1. установљшбе царства. 2. влада цара саула. 3. Цар Давид (1 049.—1008.). — 4. Унутрашња управа цара Давида. — 5. Крај владе Давидове. — 6. Цар Соломун (1008.-978.). — 7. Крај владе соломунове. 1. Устаиовљење царства. — Израиљци потражише од Самуила да им ностави цара да над њима влада, говорећи: „Ето, ти сн остарео, а синови твоји не иду твојим иутовима; за то постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа." Самуилу то не беше но вољи, на хтеде одвратити их, да не желе другог цара поредЈехоне „Чујте, рече им он, како ће цар царовати над вама: сннове ваше узимаће и метаће нх на колл своја и међу коњике своје, и они ће трчати иред колима његовим; н поставиће их да су му тисућници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне снраве и што треба за кола његова. Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду кухарице и хлебарице. И њиве ваше и винограде ваше и масливике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим. Узи-

маће десетак од усева ваших и од винограда вашпх, и даваће дворанима својим и слугама својим... Па ћете онда викати ради цара својега, којега изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити " Али народ не хтеде послушати Самуила, већ опет повика: „Нека буде цар над нама, да будемо и ми као сви народи; и нека нам судп цар наш и иде пред нама и водп наше ратове." Тада Самуило учини по вољи његовој. Он скупи цео народ пред кокчег завета п изабра им за цара једног младић ,1, коме још пре беше излио наглаву рог уља, те га начинио помазаником Јеховиним. Саул је био из незнатне породице најмањег, Венијаминовог, племена; а ш он беше најленше чедо израиљско и главом виши од целог народа. „Видпте ли, рече Самуило, кога је изабрао Господ да нико није као он у све.чу народу?" А сав народ повика радосно : „Да живи цар!" И тако ностаде у Израиљаца царство. 2 Влада цара Саула. — Саул је имао оне особине, које су тада биле потребне једноме владаоцу; он је био снажан и врло храбар. Време своје владе нровео је у непрестаним ратовима са разним околним народима, и свуда је имао уснеха. Он победи Амонце и истера преко граннце Филистеје, који се беху утврт,или у самој средини Палестине и забранили Јеврејима грађење па чак и оправљање гвоздених справа и оружја. У свим овим ратовима одликовао се поред Саула и храбри његов син Јонатан Али сва јуначка дела Саулова и његова спва Јонатана не помогоше нимало да се одржи царство у кући његовој. Јер Самуило постаде непријатељ Саулов, чим виде, да он хоће да ради на своју руку, без његова питања. Гнев Самуилов особито се распали на њега онога дана, када Саул беше победио Амалпке, па поштедео њиховога заробљенога, краља и један део упљачкане стоке, ма да му је Самупло био наредио да све заробљенике поубија и сву пљачку уништи. Узалуд се Саул правдао, да је то урадио но вољи народној, Самуило га тада ирокле, рекавши му : „Господ те је одбацио, да не будеш внше цар над Израиљем." Спето Пнсмо још прича и то, да је Самуило после тога помазао за цара дете Давида, најмлађега сина једног богатог човека нз Витлејема у нлемену Јудину. Саул је паровао и даље, и надживео је Самуила двадесет година, али проклество његово и љубав народна према Давиду нису му давали мира до последњег часа његовог. Он је с почетка волео Давида због његовог лепог свнрања у гусле и због његове храбрости у рату прогиву Филнстеја, којима уби дива Голијата; али кад се слава Давидоиа разнесе по народу, Саул се побоја да му ова.ј храбри младић не отме престо, па га стаде гонити, да га убије. Јонатаи. који вољаше Давида „као своју душу". труђаше се да га опет омили своме оцу, али сав његов труд би узалудан. Давид се дуго крио по пустињама и пећннама, па најиосле мораде побећи Филистејпма. Они му дадоше један град, одакле је често са шест стотина својнх људи нападао и нљачкао народе између Палестине и Црвеног мора. Филистеји за тим заратише опет на Јевреје и нобише се са Сауловом војском код горе Гелвуја