Просветни гласник

СГАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА

Јеврејима је требадо доста труда да се очувају, да не приме веру ових њима сродних народа. 2. Освојење и подела земље на источној страни реке Јордана. — Кад Мојсије изиђе из пустиње, он пође најнре да освоји праву „обећану земљу", западно од Јордана, али Едомци скочише на оружје, и не дадоше му да прође кроз њихову земљу. С тога Јевреји окренуше крајем пустиње на псток, и обилазећи Едомде и Моавде дођоше до речице Арнона, која беше на граници између земље моавске п аморејске. Они потражише од Аморејаца да их проиусте кроз њихову земљу ка Јордану, па кад не добише то допуштење, они нападоше на њих оружјем, убише њихова в1адаоца и земљу им освојише На скоро за тим они победише васанског вдадаоца, па и његову земљу заузеше. Победивши аморејског и васанског владаоца, они се са свим утврдише у земљи на источној страни Јорданоиој. Мојсије тада раздели освојену земљу, која имаше добрих пашњака, на Рувпмово п Гадово нлеме и половину Манасијиног племена, јер ова племена имаху највише стоке. Тиме се заврши рад Мојсијев, коме се већ беше приближио крај живота. Њему не би суђено да преведе Израиљце преко Јордана у праву „обећану земљу." Осећајући, да му се приближио последњи час, он зажеле да ту земљу бар види својим очима. С тога се попе на гору Небо према Јерихону, и, пошто разгледа и виде велики део Самарије и Јудеје, ту умре у својој дубокој старости. Освојење земље преко Јордана извршп Исус Навин (Јозуа), кога он беше назначио себи за наследнпка. 3. Освојење зежље на западној страни реке Јордана. — После тридесетодневпе жалости за Мојсијем Исус Навин крену се са тридесет хиљада људи и са ковчегом завета преко реке Јордана. Кад пређе Јордан, он опколи град Јерихон, и узе га после седам дана оасаде. Све жпво у граду би поклано, а његово благо опљачкано. Цео Ханан задрхга од страха испред овог крволочног непријатеља и устаде да се брани. Најпре устлдоше противу Јевреја јужни Хананци на позив јерусалимскога цара, али бише побеђени код Гибеона. За тим се дигоше и северни Хананцн, али н они бише побеђени код језера Мерома. У времену од шест до седам година скоро цела ханапска земља, од пзвора Јордаиова па до едомске земље, паде Јеврејима у руке. Побеђени становнпци или изгибоше или се склонише нешго по приморским градовпма, који беху под заштитом Феничапа п Филпстеја, а нешто по утврђенпм градовпма у унутрашњости, као у Јерусалиму, Гпбеону, Лајису итд. 4. Подеда освојене земље на западно.ј страни реке Јордана. — Ма да Јевреји не беху освојили сву земљу између Средоземпога мора п Еуфрата, као што им то беше Јехова обећао, опет Исус Навин извршп поделу дотле освојене земље. Сву освојену земљу на западу од Јордана он подели коцком у Сплому пред ковчегом завета на девет и по пдемена, и то : а) Јужни предео, који се доцније назва Јудеја, добпше ова нлемена: Јудино, Симеуново, Венијаминово н Даново.

б) Предео у средини, који се доцпије назва Оамарија, паде у део Јефремову племену и подовини Манасијина племена. в) Севернп предео, доцнија Галилеја, би раздељен на ова четири племена: Исахарово, Асирово, Завулоново и Нефталимово. Племе Л.евијево не доби засебног иредела, али му Исус даде чегрдесет и осам градова ио земљама осталих племена. После ове поделе дело Исуса Навина беше довршено, и оч на скоро умре. Иред своју смрт он сазва још последњи пуг парол, у Сихем и препоручи му, д I пошгује Јехову, носаветова Јевреје да се добро чувају Ханацеја, који су још остали у освојеној земљи, да се не мешаЈу с њима и да не служе њиховим боговима. 5. Судије. — После смрги Исуса Навина остадоше Јеврејн без врховног старешине, јер Исус не беше никога означио з.ч свог паследника. Јевреји живљаху но племенима, раздвојени и поцепани. Многи од њих, налазећн се међу хананским народима, помешаше се с њима, па заборавише Јехову и стадоше обожаваги Вала и Астарту. У исто време почеше на њпх нападати разни непрнјатељи са свију страна. У овим мучним прпликама. кад год би какав непрпјатељ напао на Јевреје, они би бирали по једног судију, који ће их снасти од њега. Ове судпје беху војепи поглавари, који вођаху једно или више племена у рат противу непријатеља, али њихова власт не беше наследна, ппти се распростираше на цео народ. У Сз. Писму помињу се иетнаест судија, које једно за другим беху биране за војсковође. Први је судија био Готонил, пз племена Јудпна, који избави Јевреје од нанадаја једног месонотамског владаоца. После њега више судија одликовало се својим јуначким и патриотскпм делима, као: Варак, кога пророчица Девора подстаче противу Хананеја са севера, Гедсон, који уништи Мадијане и ослободи Палестину од њихоких нападаја, Јефтај, којн савлада Амонце и из благодарносги Богу нринесе на жртву своју кћер једпницу, и т. д. Најстарији пак од свију судиЈа био је Самсон, којп је чинио чуда од јунаштва у борби противу Филистеја. За његово су име везане миогс невероватне ириче, које преузносе његово јунаштво Тако, прича се, да је, још док је био млад, ухватио лава у Филистејским виноградама и рукама удавио, да је доцније једном магарећом вилицом убио хиљаду Филистеја, да је једном прилпком ишчупао градска врита и ослободио се затвора и т. д. Прича вели даље, да је ова нечувена његова снага лежала у његовој дугој коси, коју му је нај !ад у спавању одсекла лукава Далида, те су га после Филистеји могли лако ухватитн и ослепити. 0. Филистеји. — Филистеји су били најжешћи пепрпјатељи јеврејски. За њих се мисли да су дошли са острва Крита и да су се настапили још у Аврамово време у нриморју, јужно од града Газе. Доцнпје су они раширили више своје владавине дуж нриморја и добили од мисирског Фараона Рамзеса III ових пет градова : Газу, Аскалон, Азот, Акарон и Гат. Они су тада постали врло страшни за своје суседе и на мору и на суву. Они су били храбри