Просветни гласник

стара историја источних народа

и вешти у руковању оружјем, и ратовање им је било готово једпно занимање. Палестини запрети од вих велика ногибао, јер они беху наумили да је делу освоје. Јудеја брзо иаде у њихове руке, и они навалише ва средњу Палестину и убише у бици на језраелском нољу четири хиљаде Јевреја. У једној другој бида ногибе тридесет хиљада Јевреја, и сам ковчег завета паде у руке Филистејима. Првосвештеник Илија, који је тада био судија јеврејски, чувшн овај жалостан глас, наде са сгодице на којој сеђаше и на пречац умре. 7. Самуило и крај владе судија. — Један човек из Венијампнова племена избави Јевреје од Филистеја. То беше пророк Самуило, којн наследи Илију као судија. На двадесет година носле смрти ИлиЈиие он сазва Јевреје на скуи и посаиетова их да одбаце туђинске богове, па да се онет окрену Јеховп. Филистеји пођоше с оружјем да растерају скуп, алп, кад хтедоше нанасти, на један пут се подиже велика холуја, п они се од страха разбегоше. Јевреји тада пођоше за њима у нотеру и онет иовратише сву освојену земљу до Акаронаи Гата. Самупло је после тога још дуго владао као судија над Јеврејима, скупљајући их често на скунштине, тумачећи им законе и утврђујући их у вери у Јехову. Алн он не одржа вдаст над Јеврејима до краЈа свога живота, Јер народ, намучен честим унутрашњим раздорима и спољашњим нанадајима, жељаше сгалнију и чвршћу владу, но што беше влада судија. Самуило, остарео и изнемогао, мораде попустити жељи народној. Он је био носледњи судпја јеврејски. и с њим се за1 рши време владе судпја, коЈе је било најнесрећније време у историји јевреЈСКог народа, као што о том сведочи и Св. Писмо, говорећи: „У то време не беше цара у Израпљу: сваки чнњаше што му беше драго." Г^ДАВА IV. Јеврејско царство. Саул, Давид, Соломун. 1. УСТАНОВЉКШЕ ЦАРСТВА. 2. ВлАДА цара СЛУЛА. 3. Ц ар Д авид ( 1 (Ј49.—1008.). — 4. У нутрашња уирава цара Д авида. — 5. К рај владе Д авидове. — (ј. Ц ар С оломун (1008.-978.). — 7. К рај владе соломунове. 1. Установљење царства. — Израиљци потражише од Самуила да им постави цара да над њима влада, говорећп: „Ето, тн си остарео. а синови твоји не иду твојим нутовима; за то ностави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.Самуилу то не беше но вољи, на хтеде одвратити их, да не желе другог цара поредЈехоие „Чујте, рече им он, како ће цар царовати ннд вама: синове ваше узимаће и метаће нх на кол I своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим; и поставиће их да су му тисућници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне сираве и што треба за кола његова. Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду кухариде и хлебарице. И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим. Узи-

маће десетак од усева ваших и од винограда вашпх, и даваће дворанима својим и слугама својим... Па ћете онда викати ради цара својега, којега изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити " Алп народ не хтеде послушати Самуила, већ опет повика: „Нека буде цар над нама, да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и водп наше ратове." Тада Самуило учини по вољи његовој. Он скупи цео народ пред кончег завета и изабра им за цара једног младићз, коме још пре беше излио наглаву рог уља, те га начинио помазаником Јеховпнпм. Саул је био из незнатне нородице најмањег, Венијаминовог, племена; а ш он беше најленше чедо израиљско и главом виши од целог народа. „Видпте ли, рече Самуило, кога је изабрао Господ да нико иије као он у све.му народу?" А сав народ новика радосно : „Да живи цар ! и И тако ностаде у Израиљаца царство. 2 Влада цара Саула. — Саул је имао оне особине, које су тада бнле потребне једноме владаоду; он је био снажан и врло храбар. Време своје владе провео је у непрестаним ратовима са разним околним народима, и свуда је имао уснеха. Он победи Амонце и истера преко гранпце Филистеје, који се беху утвррли у самој средини Палестине и забранилп Јеврејима грађење па чак п оправљање гвоздених справа и оружја. У свим овим ратовима одликонао се поред Саула и храбри његов син Јонатан Али сва јуначка дела Саулова и његова сина Јонатана не помогоше нимало да се одржи царство у кући његовој. Јер Самуило постаде ненријатељ Саулов, чим виде, да он хоће да ради на своју руку, без његова питања. Гнев Самуилов особито се раснали на њега онога дана, када Саул беше победио Амалпке, па поштедео њиховога заробљенога краља и један део упљачкане стоке, ма да му је Самупло био наредио да све заробљенике поубнја и сву пљачку уништи. Узалуд се Саул правдао, да је то урадио по вољи ■ народној, Самуило га тада ирокле, рекавши му : „Господ те је одбацио, да не будеш впше цар над Израиљем." Спето Писмо још прича и то, да је Самуило после тога помазао за цара дете Давида, најмлађега сина једпог богатог човека пз Витлејема у нлемену Јудину. Саул је царовао и даље, и надживео је Самунла двадесет година, али проклество његово и љубав народна нрема Давиду нпсу му давали мнра до последњег часа његовог. Он је с почетка волео Давида због његовог лепог свирања у гусле и због његове храбрости у рату противу Филистеја, којима уби дива Голијата; алп кад се слава Давидона разнесе по народу, Саул се побоја да му ова.ј храбри младић не отме престо, па га стаде гонити, да га убнје. Јонатан. који вољаше Давида „као своју душу". труђаше се да га опет омили своме оцу, али сав његов труд бн узалудан. Давид се дуго крио по пустињама и пећинама, па најиосле мораде побећи Филистејпма. Они му дадоше један град, одакле је често са шест стотина својнх људи наиадао и 1 нљачкао народе између Налестине и Црвеног мора. Фнлистејн за тим заратише опет на Јевреје и нобише се са Сауловом војском код горе Гелвуја