Просветни гласник

глаголи у француском јжзику

1. Прва врста. 1. Вауег, знјати, бленути, — арг&в, чезнути за чим. Раг1;. ргевеи!;: 1>ауап1; Раг1:. разве: пема. Рг&&еп1 <1е Пп<Иса1.: је ћауе. Раазб сИјгпг: је ћауај. Наиомена. Овај глагол уаотребљава се само у овом изразу нз обичног разговора: иауег аих согпеШез гледати блесасто у ваздух. У пренесеном значењу 5а уег (аргез) значи желети нешто са великом жудљом, на пр. ђауег аргеа 1ез псћеавез, чезнути за богаством, арге« 1ез ћоппеигв, за почастима. 2. В<5ег зијати, зјапити, употребљава се само у облику раг!;. ргевеп1; (ђеап1;,-е) који има придевско значење, на пр. 1>е Иоп ђхп 1 а 1ж 1а диете 1)<5аи^е (лав му приђе са разјапљеном чељусти). Међу тим, у јсдном писму госпође 3№1дп$ налазимо га у тДпИ;1С-у с предлогом роиг: роиг 1»еег аиес 1ез аи1;гев (да блепем са другима). 2. Друга врста. 1. Атешг (гдекОЈи веле ас1\ т С1пг) догодити се. Употребљава се само у трећим лицима: II ас1ут1; дие.... 8'П ауепаН цие..,. СЈиапс1 1е сак а\аеп(1га. Ои'П ал'1еш1е. 1^8 саз ас1у1епс1гоп1;. Бев сћозез сјиГ 80п1; ауепиз. 2. Р^Г1Г јесте стари глагол, који се употребљава само у овоме изразу: Запв соир ^ГеНг, без борбе, без боја, на пр. Оп ргИ 1а «Ше запз соир (&Нг, заузеше варош без боја. Раг(;. раззе /ето рањен, повређеи, употребљавају кад кад марвени лекари, а у обичном говору употребљава се само у пренесеном значењу, када значн смртно заљубљен. 3. ве'81Г, лежати, почивати. Употребљава се само у овим облицима: II §И, поиз 8180П8, уоив дчзе/, Из §1веп1;. Је §1аа18, 1;и Ц18а18, П §18аИ;, поиз §1810пз, уоиа §■18162, Из ^'18а1еп(:. СЉап! — Гдекоји удвајају 8: поиз §-1880П8, уоиз дтззег, и т. д. Сг-дИ јесте обичан израз којим се почиње надгробни натпис: Сг-дИ ип 1;е1, овде почива такав.... 4. 1881Г, произлазити, водити порекло од, употребљава се само још у рагИсгр -у разаб: Гвзи, Газие, на пр. Ргтсеазе 188ие сЈе вапд гоуа1 (кнегнњица од краљевске крви).

3. Тређа врста. 1. Аррагоп 1 , судски нзраз, који значи: бити очигледан, доказати, употребљава се само у г?г/гпШ/-у. II а / аИ аррагои* с1е и у трећем лицу једнине времена ргбвепГ Ае ПпсИсаИГ, где се употребљава само безлично, н где гласи И арреН, на пр. А1П31 ^и'Г/ арреН с1е 1;е1 ас1;е, као што се впди из тог дела. 2. Сћа1оп- јесте застарела реч и употребљава ее безлично, а говори се само у овом изразу : II пе т'еп сћаи1, све ми је једно, не тиче ме се. 3. Сотрагохг, доћи иред суд, јесте судски израз. Овај глагол употребљава се сада само још у т/гпШГ- у: Е1;ге аз81§-пе а сотрагогг, и у рагк. ргезеп! : Сотрагап1, сотрагапГе, поп-сотрагап1&. 4. Сопвоп1оЈг (ве) учествовати у нечијој тузи, јесте стари глагол, који се употребљава само у гпЈгпШГ- У, на пр. зе сопЛотогг апес ^ие1^и'ип. Од овог глагола постала је именнца сопс1о16апсе. 5. Га11о11" требатн, без.шчан је глагол. Облици му гласе: II Гаи С Ц Га11аП:, П Га11иС, 0 ГаиПга, П ГаискаН, и т. д.; нема раН. ргб&епХ, ма да има гтрагГ&е ПпсИс. н ргбвепГ &и викјопсИГ, на нр. Репзе/уоиз ди'П /аГПе сгчнге 1;ои1; се ди'П с!Н? 6. РЈептогг падати (о киши), глагол је без.шчан. Облици му гласе: II р1еи1;, Н р1еиуаИ;, П р1и1;, П р1еиуга, И р1еиугаП, 11 ауаП; р1и, ди'Ј1 р1еиуе, ^и' П р1и1, и т. д. У пренесеном значењу овај се глагол употребљава у трећем лицу множине, и тада значи иадати као киша, на пр. Еез соирб Пе ГизП у р!ем»еп(, пушчани метци падаху као киша; 11|ез ћоппеига р1еипа1еп1 аиг 1ш, почдстн падаху па њ као киша, 7. КаТ01Г, опет имати, натраг добити, уаотребљива се само у шбпШГ-у ; на пр. Ј'ауа1з ип 1о§ешепГ соттоИе, је уеих еззауег (1е 1е гаоогг. 8ои101Г, имати обичај, јесте застарела реч, која се употребљава само у ГтрагГаИ &е 1'ш<ИсаИГ, на пр. II зои1аИ сћге, имађаше обичај рећи. II зои1аИ Га1ге, и т. д. 4. Четврта врста. 1 . Месг01ге не веровати, употребљава се само у овом изразу : II ез1; с1ап§-егеих с1е сгојге е1; Пе т&сго1ге. 2. С1оге затворитн, заградити, употребљава се у иростнм временима само у три лица једииие времена рг6зеп1 <1е ПпсЛсаИГ: је с1оз, 1;и с1оз, П с161;; у /г^иг: је с1ога1, и т. д.; у соп&Шоппе1-у : је с1огаја, и т. д., и у рг&веп1 <1и зиђјопсИГ: ^ие је с1о8е, и т. д. Има сва сложена времена: Ј' а! с1о8, ј' ауаЈ8 с1оз, и т. д. Ијто тако мењају се епс1оге оградиги, окружити, п <Ис1оге разградити. Ес1оге испи.шГи се (из јајета), расцветити се, основа 6с1о$.