Просветни гласник

704

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Како други син молитељев, Јанићије, којп такође учи основну школу, прима благодејање из овог Фонда у 10 динара месечно, и како му је ово благодејање дано пре прописаиих правила о давању благодејања из Фоида пок. Вићептија, то је Савет одлучио: да се на Јанпћија не примењује пропис чл. 1. правила о благодејању, него да се остави и даље као благодејанац. VIII Прочитан је извештај г. Љуб Ковачевића, по молби г. Младена Красојевића, норезнпка у пензији, који моли, да се његоним кћерима: Косари Красојевићевој, ученици II. р. нишке учитељске школе п Милеви Красојевићевој, ученици II. разреда нишке гимаазије, одреди благодејање из Фонда пок. Вићентија владике. Савет је усвојио мњење г. Ковачевића, и одлучио: I. да се млађој кћери молитељевој, Милеви, не може дати благодејање из поменутог Фонда, ио што нема оцене, какве се траже правилима за добивање благодејања из Фонда пок. Вићентија; II. да се старијој кћери, Косари, може дати месечно благодејање од 20 динара, почињући од месеца марта ове године, али по што претходно поднесе уверење од уираве учитељске школе у Н.ишу да нема држанног благодејања. IX Црочитан је извештај г. Љуб. Ковачевића, ио молби г. Младена Красојевпћа, чиновнпка у пенсији, који моли да се његовоме сину Илији, ученииу IV, р. гимназије, повиси благодејање из Фонда пок. Вићентија владике. Савет је, усвајајући мњење г. Ковачевића, одлучио: да се молитељева молба не може уважити, по што су новчане прилике поменутога Фонда такве, да не допуштају повишавање благодејања. X. Саслушан је извештај г. Љуб. Ковачевића, по молби Анђелије п Новице Гујанца, из Д. Црнућа, који моле, да се њиховоме сину Велимнру 'Боновићу, ученику III. р. гимназије, да благодејање из Фонда пок. Вићентија владике. Савет Је усвојио мњење г. Ковачевића, и одлучио: да се ова молба не може уважити, ио што молптељи нису поднели оцене успеха и владања, иити уверење, да Велимир Боновић не ужива већ државно благодејање. XI. Саслушан Је извештај г. Љуб. Ковачевића, по молби г-ђице Персиде Стевановићеве, слушалице поштанскогтелеграфског курса, која моли за благодејање из Фонда пок. Впћентија владике. По што је г-ђица Персида Стевановпћева већ била благодејанац Фонда иок. Вићентпја, то је Савет, усвајаЈући мњење г. Ковачевића, одлучио: да се г-ђици Стевановићевој може дати благодејање за месеце април, мај и јуни, и то по 30 дпнара месечно, ако само молитељка могне поднетп уверење да уредно походи иредавања поштанскотелеграфског курса, да марљиво учи и примерно се влада.

XII. Саслушан је извештај г. Љуб. Ковачевића, по молби г-ђце Милеве Окановићеве, учитељице у Вел. ПоповпКу По што је г-ђца Окановићева свршила Вишу Женску Школу и по чл. 17. правила о полагању учитељског испига пма право да буде привремена учигељица, и по што молитељка учитељује већ 6 година с врло добрим успехом, и то три године као учигељска заступница, а три године као привремена учитељица, то је Савет одлучио: да се молигељцн могу оне три године проведене у застуннпштву урачупати као једна година привремене учптељске службе, и да јој се према овоме може допустпти полагање практичког учитељског исиита, према пропису чл. 49. закона о основним школама. XIII. Ирочитан је заједнички реФерат г.г. Ј. Миодраговића, Љуб. Јовановића и Мпх. Јовића о двема „Читанкама за III. р. основне школе." РеФерат гласи: Главном П;. осветном Савету. Прегледали смо оба рукописа, који су поднесени минпстарсгву просвете за читанке III. разреда основне школе, и које нам је Савет уиутио на преглед и оцену. Част нам је поднети Савету своје мишљење о њима. Први, већи, рукопис поднели су министарству г.г. Мил. Марковић и Благоје Т. Недић; други, мањи, г. г. Урош Благојевић, Светозар Вучовић и Михаило Сретеновић. Говорићемо најпре о првом рукопису. Цисци су прво истакли Једно начелно нитање, ио коме у читанке не треба да уђе „све и сва", него само народне умотворине и други чланци с тендепцијом моралном и патриотском, који ће бити од користи за познавање језика народнога и ширење писмеиосги. Тако су у њихну читанку ушле само ове ствари: „песме уметничке и народне (22-(-9 =31); 11риче уметнпчке и народне (25+20= 45); Савети, иоуке и оаиси обичаја (18 на број), где има и чнтавих прича; Живогоаиси (10); Басне (13); Народне загонетке, пословице и игре (од иоследњих само 2). То је сва садржина ове по обиму много веће читанке. И ако с писцпма делимо мишљење, да је читање прилично занемарено у данашњој основној пастави нашој, опет се не можемо сложити с њима, да је узрок томе, што у наше читанке нису ушле готово само народне умот..орине, и да би се ово иоправило, ак > би се из њих избацило мало ие све друго знање нз свих области научних. Слажемо се с њима и у томе, да читанка не треба да буде ручна књига ђачка за сва она знања и иредавања, која се држе у школи и за која ученици имају засебне ручне књиге. И ми мислимо, да у читанку не треба уносити оно исто, што се, п онако, како се у школи предаје. Читанка треба да је ауна новина и да ароширује оно знање, што ученицп добивају у школи Те новине ваља