Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА 11РОСВЕТНОГ САВЕТА

705

да су изведене у таком даком, занпмљивом и примамљивом облпку, да се приблшкују лепој ириповеди. Оне треба да сиремају н навикавају ученика ва чмтање оне врсте популарне књпжевности, која ће му додаије, кад ступи у жнвот, ранвпјати и допуњавати оне тековине, које је из школе пзнео. Писменост је корисно средство за усавршавање умно и морално. Писцн се етарају да читанком постигну само ово последње. По нашем мишљењу слабој писмености, коју даје наша основаа школа, није узрок „сваштарство" и разноликост матерпјала у читанкама, него неодабраност и неодређеност поједнних чланака, претерана брпга да се само „разуме," општа нреоптерећеност и претрпаност матерпјала у основној школп а местимпде и немар и рђаво разумевање посла. Уза све ово напомпњемо, да су све данашње читанке — од којих је једна примљена, тако да кажемо, јуче — написане по начелу, против кога војују нисдн ове читанке. Тако бп ова уноспла у школу једну дисхармонију у том погледу. По овоме се ми не слажемо с писцима, да у читанке треба да уђу готово само народне умотворине и приче и песме вештачке, и већ ради тога не бисмо могли препоручити ову читанку. У читанке п могу и треба да уђу и заања геограФска, нсториска, хпгијенска, привредна п природњачка. Природне науке, на које ппсци највише ударају, биле су у нас лоше среће до сад. Оае донекле нису никако ни биле заступљепе у основној настави, а носле су удариле рђавим путем, те су навукле на се општу повику. Оне међу тим могу највише требитп сујеверице, које убијају масу народну, п служитн посматрању, извођењу, стварању здравога разума и облађпвању природом. Само ваља избегавати голо описнвање а више ућн у сам живот природин. И примамљивост и сав велпки значај за образовање духа дечјега чине, да оне не само имају места у основној пастави него п у читанкама за њу. Други је недостатак овој читапци, штт п овај материјал, који је ушао у њу, није најсрећније одабран. Поједини су чланци дугачки; има их апстрактних п неразумљивих, да никако нису за децу; а има их и иначе незгодних н без вредностп. На прпмер: „Прва бразда" изнела бн око пет штампанпх листа, а то је за децу III разреда основне школе дугачко. Прича „Не дпрај туђе," и ако је лепа, развучена је без невоље толико. да бп запремила скоро пола штампана табака, а све се своди на то, како је неки Стеван из В. Дренове украо казан па га ухватнлп и отералн у среску канцеларију. У „Поукама из Св. Писма" има: „Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служпте Господу"; »Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајуИи из гостољубивости иримише анђеле на конак ." Може ли ово последње разумети деге, које не зна, ко је то и кад угостио анђеле и не знај\ћи пх? Друга је опег поука: „Опомпњите се својих учитеља који вам казиваше реч Божју; гледајте на свршетак њихова живљења, и угледајте се на веру њихову." Овде треба, осим осталога, имати на уму, да ће деца, док дочекају, да глепросветни гдасник 1892.

дају свршстак живота евојих учитеља, заборавитн ову поуку. Не бисмо били за штампање и једне од „Мудрих речи," која гласи: „С изгубљеним новцем н умрлпм оцем (предцима) нек се нико не хвали." Не треба да се предима хвали онај,коме је то једина хвала; али мислимо, да је оправдан таки понос п да га треба неговати у онога, којн је и сам добар и који се за то могао угледати у свога родитеља. Породично осећање не би требало ничим слабити. Приповетка „Глас арханђелов" дуга је и своди се на то, како је једна девојчица нутовала из Вишњице у Београд да однесе једно писмо, па легла под једно дрво и заспала; а у сну јој се јави арханђео Михаило н каже јој да бежи одатле. Она се нробуда, устане и тек што пође, а у оно дрво удари гром и све разнесе. Ово је било о устанку нашем на Турке, а она то прича сад као баба. — И колико пенрародностп овде! Гром није ударио из ведра неба; пре тога се паобдачпло, па грмело ; и зар нпје могла грмљавина пробудити девојчицу, ако је допста била заспала, но да се у помоћ узпмају анђели и арханђелп ?! Ми смо прогив тога, да у чптанке улазе стварн, које ће да шире или да потпомажу ширење сујеверја у парод, којега п онако има тамо и сувише. Уз то, Срби нису смели слати ни старе жене у град међу Турке а камо ли женску децу. У прпчи „Сунчеви зраци" стојп: „Други зрак (сунчев у јутру) дође зецу и аробуди га. Скочи зеко на ноге јуначке, па нотеци на иоље из гиуме, те чупкај зелене травпце п напој се ледене росице." А сви знамо, да зеко изађе из шуме још у први сутон и пирује деле ноћи, па с првпм сунчевим зрацима иде у шуму. Код „Кнеза Мнлоша" исписана је цела молитва његова, дугачка и неразумљива за децу. Та је молптва штампана у Милићевићевој „Јурмуси и Фатими" онако како је ппсац добио од људи, који су је слушали стојећи за леђима кнежевим док би се он молио. У њој не само има доста некњпжевних речи него и доста их, које ни Милићевићу (а шта ли ће бити с децом!) насу биле познате, те је, рад науке, поред њих метао реч „тако,» тврде^и, да је реч баш тако гласвла. Ту има и овако место : „Сакрани ме, Господе Воже,.... мусаведе тешкога бољезана и ђавољега умождања, сваке муке ђавоље области." Шта више преписали су п једну реченипу — чптав период која баш нема смисла: „Молитава и светих отада иаших." То је кнез Мплош јамачно био удесио прзма „Молитвами светих отаца наших", а ко зна, што су те речи њему значиле! — Кад је од истога писца узет и чланак о Петру Брдару требало је, да буде краћи но што је у „Поменику." Пасци су, на прииер, иреписали тачно и ову реченицу: „И доиста начини цркву од 8. јуна 1872 године до 20. јула 1873." Исто су тако узете ту и ове речи: „ Влаго земљи у којој неуки овако помажу школу и науку; благо вери у којој прости овако прилажу олтару хришћанске љубави! Ту су школе и и цркве дужне добро пазиги чим ће се одужити и вратити оволико добро" (у „Поменику" последња реченица гласи мало друкчије). Јасно је, да је Мидићевић ове речи последње о дужностима шко91