Просветни гласник

708

споменућемо, да су у песми „Мусић Стеван" биле обележене две сдичве напомене код речи ,калпак" и „ограшје," али нису написане; трећа реч пак, у истој песми, „пешкеш" објашњена је. Ну сва се необрађеност понајбоље внди код шјбора народних пословица. „Господује а гладује" и нпје права пословпца, па је могла изостати. „Ко добро служи онај се ие тужп" налази се, оспм у низу својих друга, још и у прпчи „Господар и слуга." Сличнпх понављава има још, јер су ово једнаке пословпце: „Плуг и брана, свачнја су храна" и „Рало и мотика свет хране"; „Не боји се зец онога, којп се много хвали, већ онога, који рано рани" и „Не бо^и се лиспца вечерњег хвалиоца, већ јутрењег раниоца"; „Рано ранилац и доцно-легалац кућу тече" и „Рано ранилац и касно легалац, стеку беле дворе"; „С кпм те виде, с тпм те пишу" и „Ако си рад знати, какав је ко: пазп с кпм се дружи" и још „Кажи ми с кпм си, да знам ко си"; „Ко што посеје, то и пожње" и „Како семе посејеш овако ћеш жети." Сродне су са свим: „Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна" и „Зло Је ко не зна, а учптв се не да"; „Л.еном Бог не помаже" и „Радиши Бог помаже"; „Којп домаћин не мисли у вече, шта ће радитн у јутру, ту нити има куће ни домаћина" и „Ако до поноћи не мислиш, до подне дангубиш. То ће рећп, у вече ваља смислити, шта ће се сутра радити." Овака непажња види се и на правопису, језику и интерпункцији, и ако су иисци у својим „Напоменама" реФерентпма написали: „Што се тиче чистоте језика, гледаћемо, да се ни једиа неправилност не поткраде, јер у чптанци основне школе треба да буде најправилпвјп српски језик." Сиоменућемо тек понешто. Употребљене су многе више или мање туђе или застареле речи, као: чавао (96), ма (место: али, 50), трпеза (15), надежда (82), нужда (4), бодар (84), кепобедим (49), прпметити (51), опасан (100.) Варварисми су и допасти се (р1асеге - 79, 86, 60), изглед, изгледатп (тМеп 27, 51). Неправилни су, у књижевном језику, облици: месеци (41) п корачаји (51) у 2 падежу множине. Погрешноје: долпзаше (106), удубмло (89), гледим, гледшн, гледећи (89, 109), мету, летијаху (109). У једној загопецп има: „ује" место „уједе." Поред „ко" палазп и „тко" на много места; две гомиле пословица имају по оба та начина. Има п синтактичних погрешака: „сантрач онај, за кога" (51), „хвалом помињати" ( 6) „са копљем бости" (у загонеци), доћи код некога (27). „Проливају" грешка је место „пролевају" (13), а, обрпуто, неправилпо је и: обосети (27), мислела (82). Овакога грешења пма нарочито у комадима из усмене књижевности. [Јословице су, на пример, пречињене с јужнога на источни говор, али је остало „посмј." У песми број 14 јужни је говор („ђедо" п т. д.) али има и: оденуо, уделио, наменио, дотецала. У другој (број 81) источни је говор, те је требало исправити и: видмо, видих; тако и у трећој (број 70) бмЈаху. У песмама има и архансама, који су се лако могли заменити књижевним облицима. Таки су трећи падежи: себе, тебе, мене (106) женидбе дорасла (65). На Једном месту надази се записано: „умр 'лим"

(121), као да писци не знају кад се самогласно „р" обележава знаком: ну најчешће се, у правонису, грепш словом „х": узданути, осменуо (72), тио (45, 58), оврли (48), неки (2 падеж множине — 60), сат; нахудити (43), махна (5) Бива да су гласови мукли задржанп иред јаснима: чибукџија (98), или јасни пред муклнма: одхранитн (65), одкуд (49, 1(Ј6). Пред „од" остало је „д" илп „т": битци (39), предцпма (121), очевпдци (71), сусетци (111). Има и некњижевнога замењивања гласовнпх група: обровмнци (15) Погрешно је и: овчијег, зечијег, козијег (60). Реч „кнез" (Милош) пише се некад великим некад малим почетним словом. Река Морача записана је малим почетним сдовом (28). Тако је и у песми о Мусићу Стеваиу, где се за тога Јунака каже, да ппје вино „У мајдану чисто сребрноме," па би се могло мислити, да је баш у мајдану пио. Ииитерпункпија нпје изведена по једном начелу. Ипак ћемо споменути само нека најзначајнија места: „И ја онда деци све испричам. Како сам п од храстом спавала. Шта ми се уснило, — и како је одмах и т. д," (89); „Говорећн: „да лисац не само не поштује, но и презире и т. д."" (19); „Прошло неко време а лав се ухвати; У ловачку мрежу и почне урлати" (62) „Славуј мали? онда започе певати" (92). То су у главноме недостаци ове читанке. Добре су јој стране ово: што има доста сабране грађе, што је садржином својом једра, и што је у ње добро заступљена нацпонадна страиа. Други је рукопис много мањн 1 ). Ппсци су ове читанке мислиди као и ми: да у читанкама за основне шкоде ваља да буду заступљене п поједипе науке. За то у њих имаичданака: геограФскнх, хигпЈепских п јестаствеппчких Ади, оспм што је грађа, сабрана у овој читанци, недовољна за Једну добру читанку, она пије ни довољно одабрана а местимице је сувише лака, празна, да деца онога разреда, за који се бира, не бп имала много шта из ње научитп. Ово би се још особито могло казати о оним чданцима, који су узети из нојединих наука. Међу чданцима ове врсте има их, који се надазе и у дечјим ручним књигама у истом скоро обиму и обдику. Таки је, примерице, чданак „Вода и со." Исто се може рећи и о чданцима: „Ђеде кула" и „Стеван Сипђедић. ' У првом има само неколико речи о Ћеде-Куди (остало у чланку говори о споменику на Чегру) а у другом нема више но што ће се наћи и у „Животописима" уз земљопис у III. разреду. У чланку „Буиа (буха)", говори се о бухарицп: „Та биљка расте дадеко од нас, на псточној страни." Зар није било боље казати, место те далеке источне стране : „у Црној Гори и Далмацији"? Има и иначе непробраних и необрађених чданака, тако да би се таки моради прерађивати или са свим изоставити. У чланку „Доброчинство" прича се, како је Никоди Костпћу, ученику III. разреда, учитељ дао 4 динара, те купио опанке, а остатак му покдонио па то видела и деца, другови његови, те му и они ') — По иашем разунаљу први би рукопис издео 14 до 15 шгампаних табака, а овај други 7—8. Дакде за пуну је подовину овај други рукопис мањи од онога првога.