Просветни гласник

81*

РАДЊА главнога просветног савета 707

Алмулет билбилитн." И /1руга о „Новцу," како је он илм слуга или господар, незгодно је за децу, јер не могу разунетн како новац може постати и „господар." Народна песма „До кога је крнвда" пева како су се завадили небо и земља ради грехова земаљских, па је од трн греха првп онај кога ради: „Громом пали светитељ Илија: Прво бије сеоске кметове, Што не суде Богу по закону Него суде цару ио хатару." Овака мисао, којој ће извор бити или у старом богомилству или у огорчењу народном против државних власти услед несрећнога робовања, пе сме остати. У песми „У1аж" налазе се стихови: „Ко истину вређа, Лако пређе меру." Ово би значило, да се вређање истине (лагање) сме допустити, ако је само умерено. Трећи би недостатак ове читанке био, што чланци нису са довољно марљивосги и умешности обрађени ни дидактичкп ни по језику. Читанке за средње школе вмају за задатак, да упознају ученике с ноједипим писцима и њнхним делима, и ту мора да се задржп онај облик и језик којим је писац нисао. Отуда се тамо готово просто прештампавају ноједпни комади читаначки из дела, из којих се узнмају. У основним школама читанке имају други задатнк: да јасно износе ону садржину, морал и поуке, и да снремају децу за књижеван језик. За то се чланци, без поговора, мораЈу методички обрадити, тако да садржнна што Јасније излази нред децу, п за то се у многоме морало служнтн дечјнм језиком и речима, па из тога изводити оиште, апстрактне, књижевне И писци су опазили ово, и за то су у већнни случајева писалн „но" томе и томе инсцу; али су се веома мало упушталн у обраду или им то нпје иснало за руком. На прнмер. У „Ирвии саветима," ао „Школицц- М. Г Б. Милићевића инсцн су начинили читав увод о томе, како се „У пашој земљи свако дете може учити и научити," како су „сиромашак и богаташ у школи равни," како је то „велико благо, које ћете ви (децаЈ тек доцннје моћи разумети"; само је штета, што у нас још не иду у школу сва деца, као што би могла ићи"; како је „човек који ие зна, роб и телом и душом; с незнања људи падају и у зло и у сиротињу." Онда се премеће говор у прво лнце множнне и деца говоре сама себи: „Највеће зло, које ои се сада могло учинити нама, било би то, кад би нас оставилп без науке: из тога видимо, колнко је потребно, да долазимо у школу. Већ ми знамо колнко треба да будемо послушни и захвални свом учитељу. Али не худи да оиет овде ирочитамо како треба да се владамо према школи." Тек се сада исиисују речи из „Школице," како „дете ваља да се журн у школу најпречим иутем," како у школи да седи и ради и тако даље. А на крају тога исниса завршују нисци опет ирвим лицем множине: „Тако се влада добар ђак. Угледајио се на аоа, па се нећемо кајааи, док смо год љиви." У чланку „Учитељ и ђаци/ опет ио

„Школици" стоји испрва мало неприродно питање, да дете пита учигеља: „како је најлакше?опростити се рђавих махна и навика?" Чланак „Старосг" почиње овако: „Старост је нешто красно, нешто што треба поштовати." Истина и у „Школици ' стоји ова реченица, али оиет она тамо стоји много лепше. Она стојп у средини, после неке принреме за њу. У чланку „Нешто о чулима" реч се чуло унотребљава тако, као да је он деци толико познат колико и нама. Басне су нричане готово онако исто, како их је иричао Доситије својим читаоцима. А оне би ваљало да се иснричају деци много ленше. Овај недостатак дидактичне обраде потврдићемо местима из појединих чланака, од којнх су неки целином својом иначе добри и иодесни. У песми „Слава Богу" има више таких ствари. У стпху, којим се казује, да је божја рука нама заштита, пева се: „Десница му моћан град." Бог је онај, „Што светлошћу шиба ноћ." „Он и робу даје част, Оковп су паучина Где његова грми власт." Сличних места има п у говорним саставима, где је лакше било нсправљатп. У чланку, на пример, о Стевану Синђелићу, осим другога, чему се могло замерити, пише се овако о иванковачком боју: „Синђелић је заједно с Миленком Стојковнћем и Добрњцем радно да се Афис паша сузбије, и да оружје српско изађе на онако славан глас." Уар није требало казаш сам догађај са кога је сраско оружјс изашло на онако славан глис ? После се, на против, у даљем причању иде у другу страну, кад се чак спомнњу и разна казивања о чегрским утврђењима: „Укопају се они, но казивању једних — у шест шанчева, а но казивању других — у једанаест." У чланку „Фплип Вишњић" вели се: кад 1804 године допреше у Босну из Србије гласи о устанку и „старим правима српске отаџбине: онда се у души Вншњићевој појаии пекп животворни дух." Да ли је ово стил за децу? Таки су пак и стихови на гробу Вишњићеву. Они гласе: „Бла10 гробу, и у тами што се сјаји, Где кандило принаљују нараштаЈи! Кандило је жар, што српске груди краси; Впшњић га је чувао да се не угаси." У дидактичне грешке прн обрадп градпва за ову чнтанку, мнслимо, да иде још нешто. Чланак „Не дпрај туђе" говорио је о неком сантрачу па бунару, да је сав бпо „иструн^о и иодао," на се иоследња реч објашњава у наиомени нод текстом: ддонустио, изломио." Да ли је читапка згодна за овака објашњавања? Уар не би било боље неразумљиву реч заменити познатом, шш је, ва иослетку, обЈаснитп другом у загради? Еако је иогрешно овако објашњавање у иапоменама внди се нз тога, што би доследно ваљало објашњаватн све неиознатије речи, а то бп учинило да ова чнтанка буде начичкана таким напоменама. Ну за дример недовољне иажње ири обрађивању ове читанке