Просветни гласник

СИМА МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈЛ.ША 719

само једно његово објашњење да додирнем I у песми 15 имају ови стихови: „Бјелаје вила дозивала — из Лауре турске калауре, Дозивала Стојну бијеломе. — По имену Мехмеда везира"; те нам Сима хоће да објасни реч Лауру. «Лаура, име оне дивне, љепотице, Талијанке, коју је Тасо поета, љубвом својом овечио, која је при томе свему туђа била и остала; овди се та ријеч узима именом идеала турске вјере, мудрости и врлости, ка којој се толико силно и знатносљепо памте мухамедани, но им је, како то име туђе овди свједочи, све туђинка величественошћу, то јест : како им је вјера празна и сујетна, тако и врлост и слава." После «г. г. пренумеранти" је «поговор издатеља м , из кога дознајемо, да му је Сима дао сву збирку песама, што је скунио, да штампа, и да је ово само шестина од тога. Године 1837. изишла је под истим натписом, као умножено издање на 335 страна, а на два сгунца, ситним словима штампано. Песама ]е 175. ; у тај је број ушло и оно песама (31) из прве књиге, само су изостављене напомене и објашњења. Ту је штампао и своју алегорију (( Сан на Божић п , која је прештампана у Летопису 43. стр. 81. У том је Легопису на стр. 55. из Певаније опет нар. песма „Јакшићи". Других збирака народних песама од Симе није изишло, а зна се, да је и доцније бележио. Да и то није где год пропало ? Летоиис, књ. 33. на страни 61 — 65., донео је лепу песму Симину «Србчића Сват6а. п Ево шта нам прича у њој : На месташцу, којем «тишина лепоту зачиња", а «хлад и заклон нјивот узвишава", крај зелена језера, у ком се купају «у прозорје м виле, а у вече змаји, под кршом обраслим маховином и бршљаном, родила се златокрила утва Она је већ и ојачала и крила добила, те једнога летњега дана, — када је „упекла звезда и сва гора хукат' престанула м , а само по који пуг затрепеће «ноћник танком ивом и бршљана лишћем" — зажеле, да се отисне од свога самотнога места: вину се небу под облаке. Истом она „надлетила на голетни камен," асоко, који је дотле био прилегао на врх крша да стреља итице у поднебљу, од милине писну, те се стиште за њом; ни два пут крилима не макну, а она беше његова. Утва, кад се виде на невољи, замоли га, да је пусти, да

и даље удише ваздух и да задаја душом драгога, јер она није утва, већ мома на удају, ћерца остружничкога попа Марка. Када соко угледа девојку меште утве, стресе своје ситно перје, показа се у нравој боји као младо Српче Даљанчевић Ранко;' 4;> ) па је узе «за руку бијелу" и новеде дома, да им буде оићи као узглавље. ,У добри час они се сљубише. 11 о растају с' до века свога; Јамачно ће и у рају скупа Где л' је и рај изван љуб'вс чисте?!® 4834. У Забавнику Давидовићеву за 1834. на стр. 227. штамнао је «3а дочек нииве свЋтлосги госуд&ра нннза нашегг у Крапни 1833. год. п II ту је потпис Чубро Чојковић. Ово је обична пригодна песма сложена у седам строФа ; свака строФа је од 4стиха, са тросложним припевом. У другом календару за ову годину, «Београдској Лири», што иоче издавати 1833. Возаровић Глиша, штампана је на стр. 7. иесма с аотиисом Чубре Чојковића, без натписа. Овде онева бој код Подгорице, коју Црногорци не могоше освојити, али не ради њена јунаштва, већ ради „хитре посестриме црне виле, варалице сгаре", која јој поможе. Црногорци да хтедоше, могоше је разориш «да не б' оста' камен на камену". С поносом сећа се и боја, код Мартинића, где не поможе ни цар, ни низам, ни потаја „страиЈна", па ни топови «на Русе пуцавши", ни Арбанаси „каменштаци" и «горшгаци», ни лађе што нокрадоше од њих, већ «по десетак за Једнога" дадоше, а и у мало и тоиове не вратише, коЈе су им ови оставпли, кад им више не требаше. »Јер и вазда што нама ваљаше, Ваша браћа Турци и&м даваше, Све даваше и што не шћедоше, Пак ће јошге, 'мај тп божу вјеру ! Док све врате и аотпуне мјеру, Зашто ј' гође од старина свађе.« 1835. У иГрлици" календару, што те године поче излазити на Цегињу има неколико песама Симиних, носле којих тек је иотписан, и то само С. М. у Видину 1817., те су ово песме из старијага доба. На првом је месту Одлаз ак Карађорђа из свога отечества ; иза ове долази : 11* аређашњу 145 ) У Даначићеву Рјечаику има само презиме »Дољанчевић* (из Милићевићеве Киежевиие СрбнЈе и Даничићева »Рата за српскп језив« узего). Да није овде шгаи. грешка меште о: а?