Просветни гласник

720

НАУКА П НАСТАВА

иесму одзив 1830. љета. Трећа је Ненад. У овој нам песми прича, како је пробуђеп од тица отишао на извор да се умије, а кад тамо бела из планине вила а небригом се хитила по трави, десном се је поднимила руком." Више п>е детешце са туљцем пуним стрела, али „првезраци вид му преузели", те задремало. Опазив то прикучи се вили, те је љубну «међу једре дојке", али она и не осети. Када је «међу очи цмокну" прену се, а не отвори ока, али дете «да од Бога нађе п ђипи, те га устрели. а Љуто рањен одјекнем ти лавски, Сва се брда и дрвета смрве, Зимовелен у земљу се завре/ 1 И вила се пробуди, дозива га, да му рана мине, јер друга лека нема в већ да онет на истоме мјесту На лађахну изворчићу љубве Ком'но си се потежио јунак." Али он оде без обзира „За живота ооажајућ' бољу, Вјере љубви не имадем више." Под бр. 49 у његову Дневнику записана је ова песма. Она је штампана из тога Дневника у Летоиису 108. стр. 44—5. Интересно је, да у стиху 20, 36, и 41. има по два израза, док у Грлици само онај у загради, који јо без сумње доцнија измена иесникова. Даље: 41. стих по Летопису гласи: «Већ дијете да од грома нађе», у Грлици пак «од Бога". 56. стих погрешно гласи „Копно си се потежио јунак" већ треба: «Ком'но си се потежио јунак», како стоји у Грлици. Бмће онег у Грлици погрешно 45. стих: «Зимозелен у зиму се завре" м у земљу. Даља је песма. «Небригу једе туђа брига, али благородна Ђ , чији је први стих „Једном лети на врућпни тешкој.» Пета је по реду а Будни сан једне тихе ноћи у Видину Ђ , једна од врло леннх, живахних песама. Представља нам месец, како је ноћни господар и у весељу живи, док се не помоли Даница, испред које се скрије; али када се укаже зора, а његова светлост потамни и звезде у крај побегну. А сунце га тера иреко свега неба «ниђе му се уставити не да, ни обазрет' а камо ли стати » Тако га и дан данис гања, а гониће и до века. Из ове несме изводи као морал:

„Чуј, безумје, теби припијевам, Како мјесец од сунашца бјежи, Како л' глупост пред мудрипом божјом, Тако и ти без трага ћеш поћи, А.Г ћеш бјежат' да изнесеш главу, Побјегло би да имадеш куда, Безчестју ти дневи владе нејма, Нема мјеста постојана ноћи, Пред свијетом пренебеспе моћп." И ова је песма забележеиа у његову Дневнику под бр. 65. (( Будни сан (надежда)» и она је штамиана по ново у Летопису 109., стр. 103.—105. Неких разлика има и то : 21. «3латним' рукам' ружичним' ли прсти» (у Лет. руншични) 22. «Иред сунашцем разатворит' исток» (боље но у Лет. «да затвори всток»). 44. «Пак истиште сјевера за њиме» (у Лет. «Пак ли стиште»). 51. «То мириси и ноћници хладом» (у Лет. .. .мирис'ма....). 52. ((Милостиви ублажи сунашце» (у Лет. милостиво ублаже супашце), 61. и62. «Тако ти га и дан данас гоња, — и гонпће за вијека свога" (у Лет. гања.... и гониће г' за....). 63. Чуј безумне (безумје). 71. «Побјег'о би да имадеш куда» (у Лет. Побјегло.... 1 . У Дпевнику је под бр. 55. «Од добра 6оље», иста је и у Грлици. Пита вилу «шта је добро на свету, а шта је боље од доброга ?» Она му одговара: „Ево добро на свпјету овом : Сваки смртни за живота кратка, Вјерно ради а у свјетску слогу, Уза свијет слоге платом проћи ; То је добро обичније(х) душа, Ал' 'во боље од истога добра: Трудити се без икакве врађе, Сам у себи л' накнађено наћи, Јесу ђела особптих душа, Величином пренебесним равних, Међ које се сподобљају најзад." П ова је песма ушла и у Летопис 108., стр. 50. ; и овде има разлика : у ст. 19 : «Ливадах ли премудрости светих» (м.светлих у Лет ); у ст. 23. «Сваки смрти за жнвота л' кратка» (без л' у Лет ); у ст. 26. То је добро обичнијех душах (у Лет. обичније). 27. Ал' ев' боље од истога добра (у Лет. Ал' 'во—) у 28. стиху «враће» (а у Лет. врађе). Последња песма је у Грлици а Номад из читавога" , чији је почегак «Црна Горо, утјециште старо.» Још 1828. године саставио је драму, за коју је добио одобрење да штампа 1.