Просветни гласник

СИМА МИЛУТИПОВИЋ, САРЛЈЛИЈА

721

маја 1834., а која угледа света под именом (( Дгика црногорска » Милутиновићемг Симеоном'в СараилхомЂ сочинћна". (На Цетинго, у штампарји црногорскои 1835. л. 4. стр. 318 на 8-ни). Ово је Симина нрва драма, што изиде у свет. Он је приказује читатељима : «Ја мним, да је исто сочиненије драма и по историји овога предјела и народа српскога некадашњој уијерено сложена... Дрзнуо сам!... и признајем, а што ме је на то потпламћело, уздам се, доста ће јавно и уразумиво бити свакоме, ко је ишта мојега дос,|дашњега читао.® Посветио ју је Инглезу Баурингу, преводиоцу наших народних песама. У посвети тој вели, да је 1Беговој драми «позориште тек хоризонт и актери само умови читатеља, а садржњен јетровјека историја народа једнога." Он нам овде износи у пет радња историју Црне Горе, од Бана Балше, па до Данила владике. У причање садржине не улазим највише с тога, што је то учинио г. Лаза Томановић у 52. броју Гласа Црногорца а за 1891. годину. 14 ®) Драма ова, и ако нема јединства места ни времена, одликује се нечим, што мами читаоца к себи. Језик је у њој пун сласти, заноси на црногорски. Многа његова напомена о језику добро је дошла оном, који жели да се упозна. с црногорским говором. Томановић назива је на поменутом месту «еванђељем српским", «које Србима у главноме напаја духом истине хисторичке оног трудног доба покосовског." Нема у њему, вели даље, «чуда умјетности ; али у њему један моћни ум сарањује часно у гроб двије династије народне и представља нам како се њихова држава своди на узану Црну Гору, вазда стојећи у свези са осталијем Српством ; пак нам изводи на хисторијску позорницу послије два вијека трећу, данас срећно владајућу нашу Династију." — У Грлици за 1836. годину прештампана је 8. радња четврте радње ове драме. О овој драми било је говора и у штампи онога времена. «Сриско-далматински Магазгш к , који је од 1840. године, а пете године свога изласка, стао реФерисати о скоро свакој књизи српској, па било ћирилицом или латиницом штампана, реФерисао је године 1841. и о овој драми на стр. 90—94. и то веома похвално. и Ово стихотвореније , 146 ) Хвала и овом придиком г. Томановићу, да ми је иа моју модбу дослао тај број. иросвкгии гласник 1892.

гд. Милутиновића", вели се у том реФерату, «нови је доказ о виспрености поетичког духа, којим га је природа богато обдарила. Дика црногорска дичи у исто време и србииство и њеног песника. Предмети су у њој благородни, поезија богата и благогласна, наравно и верно описаније карактера, обичаја — особености српско-црногорског народа. Слог је прави драматички, какови је од римског поете за правило постављен: »81 сНсеп1п8 египк ГоИитв ађзопа <11с1;а Котап! 1;о11еп1; едиИеа, ресШев^ие сасћтпит.® Бан Балша не говори истим гласом као улак Мориња; Мара, својствени женама говор и чувствовањезадржава; беседа Владике дише побожност и смиреније. Вообште је гд. сочинитељ сваком лицу своје право положеније дао, и како је који од њи(х) жалосћу или радосћу обузет, страхом или надеждом волнован ; тако је он по различности ови(х) положенија различне штиле, гласове и боје употребио. :в Сада наводи за доказ тому, неколико стихова, којима се врло живо показује ожалошћено срце баново. Из разговора Раткова с Драгом, вади нешто стихова, да покаже, како Сима у мало речи верно представља карактер и домаћи живот Црногораца. Ова особина Симина, није карактерна црта само ове драме, већ се може слободно рећи, целе његове појесије. РеФеранатзамера плану драматском, који није израђен «по правилама драматике®, али одмах правда писца посветом овога, у којој и сам каже, да није ни хтео писати правилне драме. За име Црне Горе везује се још једно дело, које изиде те године у Београду. То је у проси писана историја Црне Горе, а натнис јој је : Исторгл Чврне Горв одг искона до новгега времена. Списана СимеономЂ МилутиновићемЂ СараилшмЂ. У Б^ограду. 147 ) 1835. стр. VIII. 120. л. 1. на 4-ни. — Ову је историју иосветио «Високоблагородном господину Јакову Јакшићу, књажеском јавном хазнадару и почитатељу и спомагатељу опште славенске књижевности свесрдно посвећена." У «Предисловију кчитатељу" (цисано у Београду 14. октобра 1835.) прича, да је ова историја «из устнога причања ш ) Неви биограФИ помињу, да је иадшда у Петрограду, што су се без сумње завели за оним, што изиђе у ^ипиг-у.