Просветни гласник

722

НАУКА И

НАСТАВА »

некијех старијех Црногорацах, а особито горепоменутога богоугодног нокојника (т. ј Петра I) само-вјерно примљена и на папир сведена." Мало даље вели : «нит' је и цигловетна врста повјести ове Списатељем игде написана нађена била, сјем грамотах, како што су и њеколике иопијевке из народњега иаметовања узете, и на своја мјеста за свједочбу исмиљање хисторије стављене. и Старе рукописе није тражио, јер је чуо, да су иропали. Новије историје није написао, јер умре Петар I Петровић Његош. Поменувши неку о имену Зете, додирнуо је Балшиће и Црнојевиће, па прешао на причање историје Црне Горе под владикама, и то до Данила I само набраја владике, а о њехму и даље потанко прича. С причањем дошао је до савеза, који начини Русија с Аустријом, и склања заповедиика Флоте Заборовскога (11. маја 1788) у Црну Гору. Неколико грамота додао је уз причање и то : диплому Ив. Црнојсвића од 6993., 4. јануара ; његов «рисовољ о утврђењу граница"; синђелију Данила I од Ар. Чарнојевића, дану 1700. месеца јуна ; грамоту цара Петра Данилу од марта 1711.; грамоту Милорадовића о црногорским правима, дана на Цетињу 16. апр. 1712.; руске две грамоте : Црногорцима и манастиру цетињском, што их је Данило I добио у Русији; Јелисаветину грамоту Сави од 10. маја 1744.; грамоту патријарха Атанасија, којом иосла Василија у Цариград (писана у Београду 22. августа 1750.), и друго писмо. којим га посла у Русију (писано у резиденцији пећке патријаршије 25. марта 17^0.) ; Јелисаветину грамоту Василију од 8. маја 1754.; грамоту, коју донесе Долгоруки, од 29. јануара 1769.; грамоту цара ЈосиФа II, од 17. марта 1788.; и најзад, грамоту руску од 14. марта 1788. Од песама народних донео је: песму о Ивану бегу Црнојевићу и његовим синовима (прештампана из Грлице за 1835. годину); о истребљењу Турака у Црној Гори на Бадњи дан 1700.; о грамоти цара Петра Данилу; о боју на Цареву Лазу; о погибији турској 1717., када ударише на Црну Гору, и о рату с Турцима 1769. Причајући о Ђорђу Црнојевићу и подизању штампарије саопшти лист осмогласника штампана на Ободу 7001. У Голубици IV, стр. 322., исправио је Сима грептку штампаријску у години (м.

1445.стоји) 1345., на стр. 3., што се пот1срала коректору , јер сам он није држао корект_\ре. И о овој књизи је ироговорио «Српскодалматински Магазин м , и то оне године, када и о «Дици црногорској >) . На стр. 9 4—98 је штампана та оцена, која похвално говори о књизи, а из које се по „штогођ" и наведе, јер је «у његовим (т ј оцењивачевим) странама" врло ретка. 1836. Давидовићев «3абавник и за преступну годину 1836. донео је четири песме Симине. У [С Елегији п Сима тужи за Александром I, који је и њему давао пенсију. Песма је ова испевана тешким језиком, пуна нејасности и недовршеностп. Друга је аесма бвз натаиса, а мото јој је «Ош аНепаз \тг1и1е8 1аис1а1, 1р8е зиаз оа^епсШ." Виргилије. Ову је песму посветио путу кнеза Милоша у Цариград, на ком је и он био, те нам прича о дочеку његову до Видина и у Видииу «дјевственоме граду», од Ага паше. И ова је песма, као и по нека у «Србијанци», верно причање онога што се збило, без појетских додатака. Интересно је иоменути, да „Реиег^уегкн крсти «општа искрарија». — «У Загребу » је песма, химна Љ. Гају : пПрадјед 148 ) му се мишцом овјечио, Ал' 11аллдом он се изучио, Да нам нише све славинске стварп, Шта л' још раде свуд свештени Лари.* После топлих благослова, долази «вјечна Фала" од сваког Срба, као и од њега, Чубре Чојковића «Црногорца, за свободу борца ол' од Симе Милутиновића, чистом свету Радоволетића," — Последња је песма Одаоздравг Госаодину Емануилу Фотгаду Еллиногреческом' учителњ изг Београда у Минхет 1835. год. 18-га октовра. Песма је од пет строФа по 4 стиха, — сваки стих од 7 слогова." 9 ) 1831. Ова година објави нешто више умотвора Симина духа. Сем песме штампане у Грлици за 1837. а Биће, вјерни син ноћи», у којој пева похвалу мислима, а чији је почетак: „Лакокрила божествена шћери, Престижница дела свачијега." 148 ) Зриновић, ком је почетак песме посветио. 149 ) Еп12искеп(1 иреводи речју ,смнл>авно.*