Просветни гласник

СИМА МШУТИНОВИЂ, САРАЈЛИЈА

723

штампао је у Лајпцигу: Тројесестарство, Милош Обилића, Историју Србије и напред поменуто друго издање Пјеваније. Тројесес-гарство или Сербске трм милине, у Видину 1816-а л%та сочишо посрочки (и сада поисправт) Симеонг МилутиновићЂ СаратШн, у Лаипцигу у штампарти БраиткопФа и Хертла 1837., стр. 96 150 ) на 8-ни. Овџ дело Сима сматра као своје прво, без сумње веће, ((Сочиненије^. Посветио га је Катарини Ивановићевој, познатој српској сликарци или како Сима зове (( Срб-красарки,» Посвета је кратка, свега 22 стиха у десетерцу, у обичном Симину стиху; она је и прештампана у Сербском н^родном листу од 1837., бр. 49, који том приликои и слику Ивановићеве донесе. За посветом су напеви трију Грација, а за тим главне песме : Избављавка, у којој описује српско ослобођење под Милошем, Срб-Ноем, како га зове, те је као наставак, допуна Србијанци. Проживљавка је друга песма ; њом слави кнеза Милоша и песник је чисто блажен, што види зрачак слободе, те узвикује : «Сам — све — моћче! Уставде врпјеме ! Мећавино, кидај мп се с душе, Срца леди растоп'те се моји, Већ робињом не зивкај ме нитко ! ! Та с'жал'те се мученицом давиом, Прољећу ми сви гранут' помоз'те, А за стужом сваки(х) страданија ! Јуже брале, иу сн'јег раставарај Те с моје сведичније(х) гора Са стијена крша уплесњена, Омиде ми сузпе очи моје, Још ме росом сву окропи, мају, Нек ми срцн брже мину рапе, А !... ? Јутри с' јутро новог ми живота ! ! ОбасјаЈ ме праве славе сунце, Сван' де једном тај и мени дане; Нека гледнем и ја по свијету, Скорашња сам, ваточница худа, Но у друге једва чекам поћи, Секо земцо, поникни ми трпве, Све цвијетке и различпе биљке, Голо дрво, ођени се лишћа Зеленилом и бехаром сваким. Мирис општи округа ми буди Озрачије ништа љепше златно, Ј дјетињску радост погружам се Сваколика, с врха те до на дно, Од ње силне роним ево сузе, Најслађе је плакат' од милине. Најблажениј' који њоме скончи, Сад ево ја сласт окушам раја — !« А трећа је «Навешћа.вка»; њоме даје ) Н>вак. В-1бцЈгра»1ја брзј 1001. грешаом 98. стр.

кнезу Милошу мудре савете ; они нам служе за доказ, с колико је дуб/ћине познавао Сима тадашње прилике и тадашње потребе. Н. пр. »Ласкатеље од себе удаљај, Удворице, опаднице л' худне, То су куга велике гооподе, А државе свуд' и свагда врази, И по знању како по незпању, И по вољи к'о по својој ползи.» За ову песму мисли Вуловић, 151 ) да ју је доцније са свим прерадио , ако не и са свим изнова испевао. Она му је и понајлепша и понајважнија, јер је у њој као у свом елементу, у дидактици, која врца светлим искрама из свију песама његових. 154 ) Претпоследњи стихови овога спева у три песме гласе : »Ово ј' спјевак Бесрећнога — Срећка То и свјерак Спасова јуротка.* Овим песмама додао је к Толкђ р^ечШ особитш." У том тумачу објашњује називе песама: избављавка, — сила која спасава, или предводи, к томе — проживљавка која проживљава из мртвина, — и навјешћавка — која навјешћава или напомиње. Између осталога објашњује: име Перун (словенски Јупитер или који гром пери), даћа (двојако пише : даћћа од Бога дар и помоћ јакоживима н. ир. (( да је срећа и од Бога даћа" и дааћа «од људи а за људске душе милост"), љубижати (љупкати), скрилнути (тренутно од скрити), газда («што гази да !... ? блато, снијег, свуд и свакад, а да има свашта у кући") и т. д. Уз ( ( Толкђ " је додана и напомена о његову доласку у Видин 1816. и постанку Тројесестарства. Од стр. 56. — 74. су имена ((Пренумераната и , али код појединих ставио је своја «примјеченија", као оно што поменух о Чубровци, тако има и других као : «Ова господа и браћа Срби, уздам се и трудим, да получе књижице исте — ? Од мене како год и остали, кад који купи и , (стр. 61.) или «Ова сва Господа ни мангуре мени дужна нијесу, јербо ми ј е за њи г - Кирјаковић послао неки дан сто Форинти на свој ризик. Фала му и од мене, ама и од њи! —» (стр. 71) и т. д. — За овим свим јесу «Неш ) Годишњица II. 299. '«) II). 303.

93*