Просветни гласник

724

НАУКА И НАСТАВА >

колиш&шни дод&тчићи » и то 1. Симино писмо у стиху и проси Глиши Возаровићу. писано уз и при и за помрачења сунца 3. маја 1836. У њем му захваљује, што је своје обећање извршио и издао дела Доситијева, кога је Сима «негда и у гроб христољубивски помогао спустити." Из овога писма, као и из осталих његових списа види се, како је јако штовао и умео ценити рад нрвога «попечитеља" просвете у Србији, „дивнога старца просветитеља" Доситија. Сетимо се само песме «Основање учишта", у којој се инта : Тко подиже школе и науке У српскоме стојну Веограду. Тко л' се сјети, чим је спашто моћи Тко л* умнсли младеж напојават' Пијерида богосластју силном ? | Тко л' дјетинству ста прицјепат' мужство, ' Да Оирене оперутају се И да мрака ништожи се цпрстг.о Та са правом да с' обража склад'ма Људскобогост благодјејскш.х) дјела..., ? п на што одговара : Доситије, који купи имање и т. д. —- па се одмах може сазнати његово мишљење о Доситију ! — 2. Писмо у стиху Исидора Стојановића Глиши Возаровићу — захвала за учињено дело. 3 Две песме : „на дан рођења млађушне господичне Кајард-ћерке Англезчице у Липиски год. 1837-е. јан. мца» и «на дан крштења младог Англеза Кајардича у Липиски." На крају ових песама додао је, да је спевао из захвалности за негдашњи ближњељупски пријам у Лондону нашега Срб-Дооитија асвеблаженца" — 4. «Ев' јоги нешто (те мним бит'ће) ље што Ђ . И ово дело одликује се доста чистим језиком, а појесије има такођер. И оно показује, да је Сима био песник, чије је осећање било јаче од речи. Прва је драма, коју је саставио, била Трагедг а ОбилиШ. Матично сочињћше Симеона Милутиновића Сараил1е. Не 6 бтвђ у самоћи, нигда наиближе Бога па ни при суштеству чоека то ли када о грудма природе!? СвевншнБости. — У Подловћенскоп овчарско черно-горскои колибкг оно 1е искушено а и ово произведено за осамт. дана чистога поста. Више Шкаллрахг которска засеока, 1827. года одб 12-а до 20-а септем. У Лаипцигу, штампано кодб БраЈткопФа и Хертла 1837. на 8-ни 176 и VIII. 153 ) Тра1И ) У БиблиограФији Новаковићевој није забедежена. У Н. Добу бр. 87. (од 1891.) штампаријска је грешка, кад стоји да је нзишла 1873.

гедију је посветио Јеремији Гагићу : не за учињена му добра, већ да иокаже потомству, као и данашњости, да има још Срба, који помажу књижевност и Србинство. Посвету је написао на Цетињу на Лучин-дан, своје крсно име (18. октобра) 1827. год. За посветом долази на стр. У—VIII иредизвест , који је иисао можда 1828. јер вели, да је у Трст дошао „двадесет седмог' прошавшега лета, те наравно истога столетија." Овде нам прича о своме боравку у Трсту и поводу постанка (( Обилића в , што испричах у животу Симину. — После овога долазе имена лица, на броју 37., а по том сама трагедија у пет радња. — Трагедију ((Обилић^ Мицкијевић стави у ред са Пушкиновим Димитријем, а и нешто више. И у њој осећамо тон српских песама. На ночетку се већ спомиње о духовима предака ; догађаји се пак збивају час на земљи а час на небу, али све представљено по народној традицији. Дух народни осећа се у њој. Карактери су врло добро изведени, особито женски, а Милош је прави трагични јунак, који пада с мишљу, да спасе народ, круну и поштење. Милан Јовановић, 154 ) оцењујући драме о Косову, с те стране меће на прво место Милутиновићева иОбилића." Ова се трагедпја одликује и лепотом језика, и ако не онако као «Дика Црногорска", а недостатак им је заједнички — правилан сценичан строј, те је с тога само драмски спев. На крају трагедије ставио је а Дозборг Ђ , у којој песми слави опет Црну Гору, зору југ-словенства, чије је јунаштво, срећу и достојанство доказао делима. Најважнији просни рад Симин јесте његова Исторгл Сербге од иочетка 1813. до конца 1815. године, списаше С. Милутиновића Сараилие. Бистримг окомђ вшла пов^сткинн сматра свјетт. и сва у њћм' лгодства, свнше л' дарком 'Б кано т' збилБосткинн, слича цвхетЂ и плодб храни Сербства. У Лаипцигу, печатано кодђ Бернх. Таухница гошора 1837., стр. 510., на 8-ни. Ово је дело једино, које је угледало два пут света. Друго је издање издао син му Драгутин 1888. 546 стр. и 3 л. новим правописом, означивши као прву и4 ) »Поглед на драмску дитературу о Косову*, Глас XVIII. српске краљевске академије. Погрешно стоји у Н. Добу 97. броју, да је из Гласа прештамиана! У низу бројева Н. Доба, а у нодлиску у чланку »Сима Милутиновић* изнео је Павловић садрживу Обилића као и неке мисли, поглавито М. Јоваиовића, које заслужују пажњу. —