Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

726

нога иргателл изг 0. .. у Л...љ у > од 17. марта 1838. године. у 73. броју изишло је : Своје обштинство. Ово т' онда Што никада Ни од кога друже !...? Сва небеса Сва чудеса Зајамом се служе. Ову је несму нанисао у Будиму јануара те године. 76. број донео је песму Радивоја Стратимировића (( Љуби", а уз њу од Симе «Тренутакг ». На ово одговори Раде у 90. броју. у 83. броју штампана је песма « ПрилтелЂсгво иринтелЂству" а у 91. «Сд ђ Србина Србину надгробге .» У 94. опет « Србина ирославлл " ; нањој се потписао Чубро Чојковић, а спевао у Голупцу, у очи четвртка око поноћи 1835. «Ноемвр1а кђ 14 дану». Подуже су песме изишле у 97. и 98. броју а 11есковине » од Ч. Ч. Ч. и у 103. и 104. Збилл!...? Ова последња песма одликује се леиотом; у њој описује један сан, а потписао се С. М. Сарајлија. Од просних чланака Арнотова (( Новина» донела је : у 8. броју „Примдчанге о гегавачкомЂ гезику ,» Ту наводи и нешто речи тога језика као : гегавац (= слепац), клиндров (вођа), рашков (коњ), урвиз (вино), готивица (ракија), паверина (ватра) поредивати (говорити), скењивати (мучати) и т. д Вели, да се у Иригу њим говорило, док беше сајмишта слепачких; а да „у босанској Посавини, телише у градачкој околини — мало тко да га не збори !» У Летопису за год. 1833. а у свесци четвртој, изишла је оцена на Симину певанију, која се куди а уздиже Вукова. Сима тек ове године доспе, те одговори у бр. 38. ових новина под натписом а Особито иримЂчанге!....? за свакога кншжника Сербскога." Одговор је кратак, с тога цео исписујем: «Г. учредник Летописа, о истим обојим предметма тада написао све што је знао, али се јасно и јавно види а из његова истога судења, да није знао шта је. и о чему је писао; јербо тек онај може и(х) онако крајње судити и осуђивати, који

српски језик и иародни начин мишљења, и дух поезије разумије мало побоље и опширније од онакога своевласнога осуђалца. — Оипиз тсН^пат ге(Меге по1о у1сет! в У 40. броју изишло је «НВ. Своемусеби, Ђ с потписом Ч!...? Ч !...? Ч!...!!. 96. и 97. донесе С( Мол неколика мненгл о некима мненглма туђима. п «Сербски народни лист" донео је две Симине песме, и то једну у 16. броју под натписом : «Усклик на радосни дан рођења Свеиресветлеишег Имиератора Аустјшјског Милостивејшег Государа Фердинанда 1-вог. Ђ Честитка обичне врсте. У 23. броју је његов ^Оилач без јаукаи суза, свог својака, својски, п у којој оплакује смрт Дим. Давидовића. 1839. Исти је лист донео и ове године две његове песме. У 11. броју му је песма, коју је спевао поводом смрти Димитрија НеоФитовића Ирижанина, а носи натпис | Разилачг: »Свом је својски овојак својевао, Славно Срба слогу сиопјевао Силам свежим срца спробуђао." У 12. и 13. броју је ^ОбомдЂ Сербина, СербиномЂ , Сербину , Сербствовавша У облику дијалога: ликђ тенора и ликт> басса, Слави овим Лукијана Мушицкога, У Арнотовој „Сербској Новини" штампао је у бр. 19 «Црногорску истиниту ирииовддку (Нбиховски ) , с потписом Чубро Чојковић Черногорац. 1839. године издао је и две књижице. Једно је честитка Тодорове суботе свеколиком Српству, под натписом: а Сербосла†1839-те год. Стихотворевина свеколикому сербинству за честитанћ Теодорове Субботе од Симеона Милутиновића Сарајлие. Тко је добру рода радв и себи е таи свакадв. Благороднои гоопои Софш Игннтовићг рођенои Чопор -б, посвећуе се сђ истинскимт, почитанЈемЂ и свагдашнБОМЂ благодарности. ПрилогЂ Серб. Магазину. У Будиму Писменн Крал. Свеучил. Пештан. На 4-ни 4 л. на два ступца. Овај рад наводим по Новаковићевој БиблиограФији, а ја га не имађах у рукама. У Србској Новини од ове године, а у бр. 30. вели се, да (( неутрудимБ[и Францускш лгтераторЂ г. ХристЈлнЂ РобертЂ" преводи у Београду на Француски «Србослава». Да ли је тај превод угледао света, не знам. —