Просветни гласник

727

Друга му је књижица Отзивг на аози†1839-е год. У Пешти Писменн 1ос. Баимела Ц. К. ПрЈви. Пр1машал Острогонскогв Кнбигопечателл. Стр 40. На 8-ни. У Вудимској Сербској Новини нагшсао је М. Видаковић кратак животогшс о Давидовићу. Ну не свиде се «дугачком толковатељуте наниса досга оштро и подругљиво одговор. Овај поступак озлоједио је граничара. побратима Симина, те му нанише писмо, које је у овој књизи на стр. 1 —13., молећи га, да одговори том критичару, да би видели млади Срби «пут, на ком ће наћи они и нашег старог Видаковића". Сима се одазове тој жељи ; 3. априла 1839. у Будиму написа му писмо, (стр. 18.), а 10. истога месеца и одговор. — Одговор је доста добар и с разлозима побија. Ова књижица баца слику на оно доба, и даје нам мрвице о животу Видаковића и Давидовића. 18(к0. Приликом инсталације свога бившег учитеља Георгија Хранислава спева аУснлиКЂ на иншталацм нЂговогг ареосвпгценства високодостопндпшего госаодина Георгил Хранислава аравославногг еагскоаа Бачкогг, Сегединскогг и бгарслогг, 28. Лнуара 18к0. Од Чубре Чоиковића Черногорца. У Новомђ Саду, писменн Павла 1анковића ц. кр. прЈвм.. тшограоа на 4-ни 2. л. У Голубици II. штампао је неколико песама: Серб -старежЂ. Серб -младежЂ. Сви Серби. Ово је удешено за певање као «Сини јарко од востока сунце." Прво Срби старци (басом) певају питајући се ко „свеаждерски досле прождираше" све оно што је српско ? И одговара : »Дух неправде, дух свеиорочпости, Дух лукавства, та свег неваљалства Дух пакостн, мрака и варварства, Враг људскоће, душман правичности !« Тај се дух у ад стропоштао, али «да с надежде једрила развију", треба замолити Русе и цара Николу. — Младићи тенором певају химну Русима у слози, љубави, радости и весељу. Сви Срби, свак својим гласом: Старци помињу негдашње доба, да се слава обнови; младићи никад не поричу мудрих речи, те се беда од њих уклања. „Камен и камен састављају стену, кап и капца производе пену." Песму је сиевао у Веограду 10. септембра 1839. (стр. 119—122).

Друга је песма у њој: На смртг Игњ. ВасилЂвића (стр. 153.—155.) сина Живка и Марије. Жали за смрћу његовом. Врло је леп почетак: «Ој Дунаве, тија водо хладна! Одреци се свог имена складна, Одреци се веК за тебе није, Што је бпло и од вјека прије. Сам благослов свим си странам' лио, Куда год си ти доселе п.шо, У зелен си горе огртао А у жито равни обртао. Све лађаре како и рибаре С влагом воде што се дружчт' море, Забавл>'о си но II богатно А никоме нлобом теготио Пак и рашта уцвијели српство, Твоје лавно и свеордно људство ?!....? На стр 185. је Гробнип надаисЂ: Сербину Сербовићу Сербствовавшц славно. Потиисао се С. М. С. Ч. Ч. Ч. На стр. 186—7. јесу «натаиси п , који су истављени би.ш приликом имендана цара Николе 1839. на пирамиди у Београду. Свега 18 стихова на три стране њене. «Истидару" је врло лепа алегоријска песма (стр. 200—204). Последња му је песма допис уз к Глас свегоиочившега Петра Његоша кђ Илиромант*, који он реферише; он гласи: «0 Хрвате, Срба рођен брате, Глај Вошњака, новог Срб-јунака, Твог и мога по свему рођака, Не стиди се рода ни племена, Па не тражи туђег презимена ; Илир био, ил'се само мнио, Сам незнао ког' оца имао, То л' Славеном да је кад настао, Воље прошти самог ШаФарика —" За свог емигранства у Видину, а и по повратку у Србију, сневао је неколико политичких песама, које не величају његове славе; оне су, шта више, на штету његове појесије или како добро вели Вуловић, „дискорди његове појезије и срца, тамне пеге овога песничкога сунца." Све те његове песме — више мање — или су похвалнице оном новом крету ствари у Србији, или тужбалице на нрошлу владавину Милошеву, коју је у ранијим радовима хвалио и славио. Година 18^2. као да је најплоднија у том, што је и природно, јер тому беше време! Те године изиђоше му ове његове песме политичке садржине : «Први васпрс устава и народне аравде у Србији и , штампан у Београду 29. августа