Просветни гласник

ТТАЛЕОНТОЛОШКА МЕТОДА

773

да се сви представници не ионашају овако, јер док некн трају у велпком броју хоризоната, другн су ограничени на цигло једиу локалност, трећа опет категорија врста — представљена карактеристичним обликом, распрострањеношћу и честнном јављања — сведена је само на један одређепп хоризонат. Те су врсте за геолошку оријентацију од особптог значаја и називају се : карактеристични фосили (ХеМоббШеп). Да би се у овом погледу дошло до коректних закључака, потребна је врло озбиљна студпја. Ми се овде не смемо упустити и загубитп у иојединостп таквога дељења, него ћемо се огранпчити само на упознавање важнијих основа. Као и прп проматрању постаика планнна н разлпчнпх других нојава у динамичкој геологијп, данашње прилпке јесу поуздано упуство за, прпвидпо замршени лавиринат старих наслага п њиховог животпњског и биљног света. Проматрајући само овлаш нашу земљу, ми уочавамо велику разнолпкост брзпх промена међу контрастним појавама. Прво што видимо јесте тројако сгановиште жпвотињског н биљног света: контпненат, слатка вода п море. Свакп од ових медијума — ако пзузмемо незкатни број амФибијских облика — садржи особене становпике. Други основ великој разностручносги јесге геограФско раснрострањење органнзама, а ово опет условљавају климатске прилике п инсолација тога места, даље комуникација или разне препоне, што ту постоје. Такве препоне јесу н. пр. мора између континената и острва, високп горски ланци између низија, простране пустаре пзмеђу регијона богатих оргапским светом. Обрнуто, континенталне масе ограничавају маринске организме, па н у самом мору велика већина становнпка плитких, прибрежних вода, није у стању да нређе велике морске басене. Због овога, мора и контииепги пмају известан број биљних и животињских географских области или аровинција, од којих се свака одликује нарочитом Флором и Фауном. Тако н. пр. Аустралија се карактерише мноштвом торбара, а поред ових од сисара има још само пољских мишева, док је одтица нарочито карактерпстична ему. Јужна Америка има лењивце, оклопнике, тапире, торбарске пацове и мајмуне са 36 зуба и широком носном преградом, и најзад ноја (Кћеа). У Афрнцн, јужно од Сахаре, иаходе се антропоидни мајмунп, као горила и шимианза, даље павијани, полумајмуни, елеФанти, риноцерос, речни коњ, жираФе, лавови, вук; а међу птицама, као особени тин, двопрсти ној. На овај начин целокупна се земља дели у известан број зоогеограФскнх обдасти, а слично се

члана и бпљнп свет и насеобине мора. Код мора особито јасно пада у очн утицај расподеле топлоте па распрострањење његових становнпка, тако да се према климатскпм зонама могу •поставпти око целе земље и зоне са слпчним морскпм животпњама — хомозонски аојасеви. Такав једап појас обухвата екваторијални региоп, а северпо и јужно од овога, до ноларних предеда, теку, једно за другим, још четнри такиа појаса. Између велнкпх морскпх басенанмеђу становништвом у њима, постоје големе разлнке, што опет служи за разликовање поједпних провпнцпја у самом хомозонском појасу. У мору влада веома велика разнолккост геограФСких Фаунских области, постоји дакле мноштно провинција. Док се на континентнма цео органскн свет дели по овим великим зонама распрострањења, дотле у мору важи ово поглавито за прибрежно н илитководно становништво. Са свим је друкчије код обптника, којн живе у врло великим морским дубинама. Најважнпјн Фактор — клпмска разлика — овде је од далеко мањег утицаја, јер свуда на дну нространих морских басена влада прилично равномерна температура. Из овог разлога ни моћне континенталне масе не ограничавају никакво распрострањење дубокоморских животпња; многе су у стању да пређу н. пр. из екваторијалног краја Атланског Океапа, обилазећи јужни део Америке, у Тихп Океан, што није могућно становницима плитких вода. И допста, члапови Челенџерекспедцције тврде, да је Фауна морскпх дубнна, иснод 500 конаца, врло једнообразна н да се незнатна разлака примећава тек на врло велнком одстојању. Исто тако велпке области геограФског распрострањења нмају и пелашки плпвачи, животиње, које, пливајући по површини мора, живе далеко од копна. Ми дакле у данашњој географској расподели разликујемо две.битпо контрастне, групе. Становници копна, сл.атке воде II морских плићнна везани су за строго омеђене областп, које често могу бити и врло простране, — док становннци отворених и дубоких мора имају приближно упиверзллно распрЈстрањење. За пресуђивање старости сдојева све је ово, што до сад сномепусмо, од особите важности. Какво ће становнпштво бити на појединим местима зависи, поред свега што је до сад речено, и од месних или локалних ирилика. Свакоме је познато да н. пр. мочарне п баровпте долиие садрже друкчије животиње и биљке, него степе, шумоЈШте пли планинске земље. МодиФикације, које морска Фауна на овај начин трни, од врло великог су значаја за геолошка проматрања. Већ површно посматрање обалских представника показује велику