Просветни гласник

774

НАУКА И НАСТАВА

разнодикост. На глиновито-глибовитом тлу друкчија је насеобнна него на иесковитом или силикатном дну, или ако је састављено од чврсте стене; бистра вода условљава друкчије Форме но мутна. Садржај солп има утицаја на водене биљке; на стрмим обалама обнтавају друге животињр , а друге на равним; вода што је често изложепа покрету садржп обдике са чврстом и дебедом љуштуром. Исто тако у разним дубиеама јављају се различити организми. У самим плитким водама раздика се опажа већ па неколико метара, док у већим дубинама промена није тако нагда. Сем ових Фактора, чији значај ннје иотребно ни номињати, на локално развиће делују још и други, само вихову егзистеиидју иије таке дако нротумачитн. Често нзгледа да на два суседна места, у дубини морској иди при његовим обадама, владају са свим истоветнп животни услови — бар у колико ми можемо нресудптн ; али при свем том у њима станују са свим раздочни животињски облиди. Особито јако доприноси повећању разноликости та окодност, што често, у нстоветним нравцима морскога дна, нису жпвотиње равномерно раснодељене ; на неким месгима н. пр., находи се, норед осталих, једна Форма у много хпљада егземнлара, а већ мало даље одатде она ишчезава, уступајући место истом броју друге, — те тако често вдада ведика промена на незнатном растојању. Све ове велике диФеренције, што нх производе само докадни утицаји на развнће и удружење насеобина — не обзирући се на ведико геограФско распрострањење н кдиматске зоне — означују се као фацијесне разлике. Одвело би нас и сувише дадеко, ако бисмо улазидп у навођење Фацијеснихнрилнка, од црвеног муља, гдобигеринских, радиоларских и дијатомацејских седимената дубокога мора, па до гдибовитих и песковитих наслага и до коралских творевина плитке воде. У дубоком мору нема готово никаквих конхилија са великим и дебедим љуштурама. Овде се поглавнто јављају сунђери са сидикатним сиелетом, већина криноидеа, извесне групе морских јежева и велики број изодованих корала. У плитким водама станиште је : ведпких корадских грађевина (полипарија), морскпх јежева са дебелом љуштуром, атако исто и великпх пужева и шкољака са дебелом љуштуром и т. д. Исте су разноликости постојале и у морнма прошлих доба, те с тога је са свим природно, што ностоје ведике тешкоће п погрешни извори при .!Иком одређивања старости слојева а на основу упоређивања петриФпцираних остатака. Пређе ее мало водило рачуна о овоме, тек радовима Греслија и, особито, Оиела обратила се паасња на ово, а тиме је и метода историске геологије претрпеда савр-

шену промену. Проматрамо ди н. пр. становништво какве пучпнске творевине, литорадних пешчаних слојева н коралске спрудове једног и истог геолошког одељка — међу њима неће имати можда пи цигло једне врсте заједничке, па шта више често су и родови други. Када се нак упореде разнодобни коралски спрудови пли седпментн — само не у далеко размакнутим периодима — цео хабитус Фауне биће придично истоветан: јављају се исте групе животиња, има највише заједничких родова н тек тачније испитивање показује, да су поједине врсте, укупно узев, сдичне, премдајош све или бар већп део варира у извесним знацима. Ако ли би се овде нредузеда одредба старости без обзира на оипсане одпосе, то ће се пстодобне творевине, али узете из разних Фацијеса развића, сматратн као представници разних периода, док ће се, с друге стране, довести у параделу коралске творевине разие старости. Такве грешке, у остадом, нису никаква реткост. Тако н. пр. у извесном делу сев. Немачке, северне Француске и у Енглеској веома су јако распрострте коралске творевпне у једном са свим одређеном хоризонту горње јуре, те бп се с тога могде сматрати као особити етаж коралског кречњака иди Француским изразом коралијем. Али ако се сада детаљно упореде творевине разних предеда, то ће се наћн слични горњо-јурски спрудови и у разним другим крајевима: у ваналпинској јужној Немачкој, у јуж. Француској, Швајцарској, у Салцкамергуту и Карпатима. Према сличности Фауне изводи се закључак, да сви ови сдојеви припадају пстом нивоу и да су у Европи сталожене коралске творевине у извесном, одређеном одељку горње јуре. С друге стране опет јављају се у јури врдо распрострањени сдојеви са амонитима, а тачпа студија љуштура ових животиња дала је могућности да се међу њима разликује известаи број врдо оштро и поуздано Фиксираних хорпзоната. Међу тим нађено је, да се један и исти амонитски хоризонат, у јужној Немачкој и у јуж. Француској, находи испод, а у пзвесним деловима ваналипске Швајцарске преко коралских кречњака. Ова привидна несугдаспца изазвала је, међу геолозима, ведику пажњу. Изгдедало је, да су стављенн у питање ресудтати детаљних студија и мучних радова; док најзад, радовима Меша, Опеда и Вагена, није потврђено: да коралски кречњаци нису везани за известан геолошки ннво, већ да се коралски спрудови развијаху у разним хоризонтима горње Јуре — час овде, час онде, нрема нридикама, повољним за њих. Као год што је овде сличност Фацијеса на-