Просветни гласник

палеоптолошка метода

775

веда геологе до мешања разнодобних творевина, исто тако у бечкој околипи имамо обрнути случај за терцијер. Ту се јављају разнолики слојеви: гдина из дубоке воде, обалски песак са безбројним шкољ ■ кама и моћни кречњаци са алгама и коралима. Сви се ови сдојеви јако разликују један од другога, те их с тога и сматраху за представнике разних хоризоната, док Сис непоказа: да они представљају разне Фацијесе једног и истог доба. Тријасва, добро испитана, алииска обдаст, а понајпре познати додомитски региоп јужних Алпа, као што се зна, одликује се веома брзим променама Фацијесног развића, што је особпто јасно издожио МојсисовиЛ у својим радовима. На малом простору находимо ми један и исти хоризонат представљен сад у Форми моћних нестратиФикованих доломитских маса, сад опет у виду насдага меког лапорца, другда опет као вулкански туф или у впду јако сдојевитог кречњака, тако да нам је тешко, код ових истодобних творевина, изаћи на прави цут, судећи према сличности петрографског материјала и комбинација фосидних остатака. Ти екстремни сдучајеви, свакојако, нису тако чести, нити у данашњим морима, нити онет у стеновитим масама вајкадашњега доба. По правилу, један хоризонат задржава исти карактер на врло великим просторијама, тако да се помоћу њега, приликом докадног испитивања неке огранпчене области, може радитц придично поуздано, п ако треба вечито имати на уму могућност какве промене. Шта више, неки слојеви садржавају исто петрограФско развиће, исте Фоспде, на кратко, имају, тачно истоветни Фацпјес нанеобичпо ведикоме пространству; тако н. пр. битуминозни шкрпљцп горњега лијаса јављају се у сев. Немачкој, Фрапцуској и Енглеској, даље нумулптски кречњак доњег терцијера, хипуритски вапнац горње креде, извесне творевине карбониферског кречњака, црвеног тријаског пешчара и пермске Формације п т. д. остају истоветни на колосадномразвићу. Тако ностојанство карактера не сме се нпкад изгубпти из вида, ади лоуздан доказ тексе добива тачнимпалеонтодошкпм испитивањем. Сличне тешкоће производе, као и код Фацијесних прилика, и географске разлике. Тешко је извести тачно упоређење између творевпиа што припадају разним обдастима. Па то ннје сдучај само за ведике просторије, већ и за мање дпетандије. Средоземно Море је одвојено од Црвеног само уским суецким канадом, па се ипак животињски свет оба ова басена потпупо раздикује један од другог. У њиховим Фаунама наћи ћемо врло мало ваједничких врста. Средоземно Море има ириближно

Фауну Атланског Океана, међу тим у његовом становвиштву више је сродства са облицима из западно-индиских вода ; на против, врсте молусака, што живе на северном крају Црвенога Мора, код Суеса, Форме су Ипдпског Океана, оне се јављају још и у Фплипинама па и даље, тако да мора с обе стране суеског канала не сгоје никако у супротности у погледу њпхова становништва. Са свим је сдпчно било и у некадашњим геодошким добима, н. пр. за време последњег одељка јуре између северноевропских обдасти и московског басена, тако да је врло тешко, и прп сразмерно незнатном одстојању, повући параделу између обострапих слојева. Особени односи наступају, када се доведу у везу два одвојена геограФСка дпстрикта са врло различним насељењем, а када је било пзвесних геолошких мена. Показаћемо то на једпом примеру. Црвепо Море постало је преломом у мдађем геолошком добу и насељено је Фауном ИндискогОкеана; али замислимо сад да се исти случај понови, да синајско полуострво потоне; тада би била отворена веза између Црвеног и Средоземног Мора а индиректно и између Атланског и Индиског; моћна струја хладне воде продрла би са севера, ново отвореном капијом, у Црвено Море — безбројне врсте једног басеиа прелазиле би у други, многе би старе Форме боле стешњепе, у кратко, наступида би знатпа промена, а последица свега овог бида би особепо сталожени слојеви. П\ не би само ово био ресултат оваквог геодошког догађаја. Спајање оба мора изазвало би на другој страни раскцдање везе између северне Афрпке и западне Азије, а с тпм бп наступила и потпуна разлнка жпвотињског и бпљног света оба ова контннета. Са свим универзалие постају оне геолошке мене, што морске области доводе у везу и континенте цепају, и обратно. Једна иста геолошка промена, као што депо примећује Сис, сунротно дејствује на становнпке мора и коппа; што на једној странп отвара нову комуникацију, с друге опет производи изоловање. Још су веће разлике између творевина морских, сдатководних и сувоземпих. Тешко је извести њпхов карактер у потпуној чистини ; али се битно олакшавају задаци геолога, јер се често, ветром и водом, увдаче многе разнолпкости. Тако н. пр. врло се чесго находе континентални организип у слатководним творевпнама или језерски у маринскпм. Како су осцидације нивоа доста честе, то се усдед тога слатководне творевине находе у морскпм седиментима н обратно, — еде, на овај начин, пзбегавају се, готово по правилу. све тешкоће. Кад бацимо погдед па све ове запдетене одношаје, што отежавају правидно суђеше, уверавамо