Просветни гласник

776

НАУКА П

НАСТАНА

се, да метода одредбе старости иомоћу петреФаката није увек лака и проста. Правило : да истодобнп слојевп садрже исте а разнодобни различне Фосиле, ако се употреби у буквалном смислу, доводп врло чесго до најгрубљих погрешака Врлојемучан пут по коме се креће испптивање радн схваћања разних седимената; али тпме, што се морамо обазирати на разнолике Факторе, који утнчу па развиће слојева и њпхових органских остатака, у стању смо само да дубоко прозремо у разнолпке ирилике, које су владале од вајкада на нашој земљи, а с тим уједно упознајемо далеко боље и потпуније историју наше планете, него што би иначе бпло. Кад хоћ;;мо да нроучавамо геолошку хронологију, а с њом и поједпне Фазе развића органског света, не морамо се обазирати на све месне прилпке, већ само на промене од општег значаја. Тиме долазимо одмах до контраста између локалне и универзалне деобе слојева. Узмимо н. пр. да се у једном ограниченом крају находн пека наслага, што садржи поглавито остатке животиња што слободно пливају по отвореном мору, даље да преко ње лежи коралска творевина а преко ове слој сличан нрвом; па узмимо сад, да се у овом замишљеном случају први п трећи слој слажу не само у Фаци • јесном развићу, већ н у појединим врстама својих Фосила: у том случају са поузданошћу смемо закључити, да је коралска творевина, што у среди лежп, само једиа еппзода, један ингермецо, у пстој Фази развића, да је дак1е само једап члан без нкаквог већег значаја. Али она може бпти од са свпм емппентног значаја : може битп да представља више миља пространп хоризонат са масом леппх Фосила, њеии чврсти кречњачки банци могу представљати један бнтни елеменат за облпк рељеФа тога краја, а н битн од врло великог технпчког значаја у пеком крају, којп је пначе врло оскудан у кречњаку. У том случају ногрешили бнсмо ако не бисмо, при локалној студпји, ово истакли и означили на картн геолошкој. Из свега овог излази, да општа и локална деоба морају тећи упоредо. Ннти се сме, нпти може једпа другом заменпти. Од једког члана опште иоделе тражи се, прво и прво, да представља постојану Фазу развпћа органскога света п да се, на велпком одстојању, разлпкује по свом становппштву од најстаријих п најмлађпх одељака. Настаје питање: штаје критеријум за овај случај ? Нотпуно знање ранпјих Флора и Фауна дало би пам јасап одговор; алн пошто оно не допире дотле, то се онда морамо ограничити на исиитивање простпјпх појава. Овлашпо проматрање и најпростије искуство уверавају нас, да при геолошким менама не иду истим кораком станов-

ницн слатке воде, мора н контннената ; с тога ћемо се морати впше зрдржати само на једној од овпх категорија. У најстарпјим геолошким Формацијама најслабпје су заступљене контнненталие и слатководне творевине, анајјаче морске, тако да: геолошка подела бптно почива на маринс к н м ж 11 в о т и њ а м а. Овим је задатак ограничен на одредбу поједпних Фаза у развићу марннске Фауне, Ка овоме тежи геологпја, алч она то не постизава потпуно, пошто су палеонтолошка предања врло ненотпуна. Упоређивати можемо само творевине са једааким Фацнјесним развпћем, но и при том ми не познајемо сваки хорпзонат у различним његовим варијацијама развића, иити опет можемо пратитп све Фацијесе пспрекидане великим бројем хоризоната; па је с тога, п у овом погледу, потребно извесно ограничење. Раније смо видели, да постоји разлика између локалне и универзалае Фауне и да су, код ове последње, најчешћи родови и врсте од особигог значаја за нас. С тога морамо, у првој линијп, утврдитп серпју оваквих облика, што причињава сразмерно мање тешкоћа, па ћемо тек онда уврститп остале нала,ске — спецпјалним упоређивањем — у тако добивену схему. Ради униформности геолошке деобе, ироматраКемо оне времене одељке, у којима се јављају у истој множини најчеш&е, оаште расарострапене и, ио данашњем стуињу науке, добро иознате морске животиње. Слојеве, који су се образовали за њихово доба, означићемо кло слојеве исте старости и тражитп такве „еквивалентпе 1> у другпм крајевима, да пх с њнма „иарлледизујемо." Израз „иста старост" не само да рђаво разумеју лајици, већ често пута и геолози. Тако се наводи, како п не може бити речп о пстој старости у геолошком времену. Овај се навод оснпва на буквалпом схваћању самога нзраза. Са свим је вероватно, да су могле проћи многе стотине хиљада годппа, док је наступида приметна измепа морске Фаупе. За геолога је све исте старости, што долази у овај дуги размак времена. Иад, као у горе наведеном примеру, имамо три групе слојева, и то аво горњи и доњп садрже исте пелашке Форме, док пзмеђу њих долазе коралске творевнне, ппак за то сва трп слоја припадају једном и истом одсеку времена — оип су, према нашем схваћању, истодобни, па макар се и образовали један после другог. Може наступпти случај, да се ограничена серија слојева, што је на једном месту проматрамо, У другој локалности јави са свим обрнуто. Тако н. пр. у једном случају нека нучинска творевина може лежати иснод пдптководне истог палеонто-