Просветни гласник
РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
Омерова ухвати кова, грли га и љубп, кукајућп за сином. Најзад је туга савлада, „Па и она црче од жалости." Прпзнати као лепп, ноједини стихови из народних иесама без узрока су кварени, као што је н. пр. овај стих: „Носп десну у лпјевој руцп." Негде има протипречностп, као н. пр,: „А у Срба на брду Љубпћу ,Беше, кадо, врло мпло војске, и И то мало јадно и жалосно „И без аушке и без бритке сабље\ „Пола босо, пола. обувено; „ По двојица једном пушком туку „ По двојица једном сабљом секу." 0 Сењаннну Иви песма каже, да Иван моли мајку да га умнје хладном водом и да га запоји вином, како би се мало повратио од умора и од тешких рана. У свима сличнпм приликама запајају се рањеннци вином. Бнће да је ово и с лекарског гледишта оправдано. У овој песми ( Бој на ЉубиКу), пошто је слуга Ибрахим Турчин, па несме пити вина, он моли Омерову мајку: „Умиј мене студеном водицом „И зади ме медом и шербетом „Тешке су ме ране освојпле".... Не знам да ли мед и шербет у оваким приликама имају исто дејство као и вино. Нпје, мислим. било нужде удаљавати се много од исторпје, као што је учнњено стпховима: „Отворп се крвава крајнна, „На све стране у земљп Србији „А највећа, госпођо кадуно, „Код бијела Чачка па Морави".. Бој на Пожарсвцу. Српска војска прелазп преко Мораве, „прокраде се кроз луге зелене" до брда Чачалпце, и ту се устави. Мплош се договори с војском да сутра дан изненада нападну на Турке, али млади шурак његов, Вукомановић, с неколико друга нападне на Турке још истога дана. Отвори се бој. Србп освоје двашанца; Турцп се повуку у цркву. Срби се моле цркви да им опрости што је, гонећи душмане, не могу оставити неповређену. Развале цркву, разбију Турке, а они се моле Милошу да их нропусти, да беже у Шам, у Азпју. Милош се ражали, ч пропусти их кроз своју ордију. „Многа тебе пребродила војска „Ал' ни једна као данас није, «По изгледу сиротиња раја, „Али много бешња од Турака" Бесан нпје што и поносан А Срби у то време нису баш нп имади чиме битп поноснп, а мислпм да нису никад били беснп.
„И убише Вукомаиовића, „Младо дете једипца у мајке. „Кад видеше Срби внтезови, „У њих жива срца попуцаше „Од жалости, и од туге љуте, „Па на Турке сложио нападоше".... Ма н војводпн шурак погпнуо, ма он био и јединац у мајке, неће витезовима, читавој војсци једној, попуцати ерпа од жалостн и од туге. А кад кпме овлада туга, од које срце пуца, онда најмање има вероватности да се удара на непријатеља. Огорчење није еквиваленат тузп. „Дуну ветар с Авале планпне, „Те однесе маглу од пушака" Ко познаје Авалу, и ако зпа колико је одстојање од Авале до Пожаревца, ко зна у каквом положају леаш Пожаревац, а не лзгуби пз вида да је, како песма каже, између Пожаревца и Мораве бпда густа шума — вероваће да маглу од пушчаног праха, која се била спуотпа над Пожаревцем, ипје растерао ветар с Авале планпне. И у овој се песми понављају стихови: „Како српске сабље сијевају, „Мртве турске главе зијевају, „Ту не оста Србин у дружинп, „Којп турску не одсече главу".... Посдедња два стиха корегнрају историју. „Ражади се војвода Милошу, „Пропусти их (Турке) кроз ордију своју." Мудрост Мпдошева оспорава се овим стпховима, јер што он ради из политпчког рачупа, овде се приппсује мекотп срца његова. Песма није добила у леиотп, а псторија се без невоље штети. Еак Милован. Песма ова постала је, како ми се чини, само тога ради, да би се иашдо места овпм стиховима; „Благо Србу данас и до пека! „Кад му ђаци посташе јунаци." Војвода Чуппћ од баурићског шанца опазп у Босни, на Чауш-нланпип, турску војску. Хтео је да сазпа колнка је војска турска. Попуди се да уходи Турке 'Бак Миловап. Чуппћ га жали због његове мдадости, бојећн се да не погнне, па га одвраћа, ади он навали, н оде. Пошто је разгледао војску и чуо где се спремају Турцп, да сутра дан пређу Дрину и ударе на Баурпћ, враћа се к својима. Кад је бндо близу Дрине, опази га Муса чобанин, појјфи за њим с јатаганом, али га Милован убије из мале пушке, одсече му глаиу, п побегне преко Дрине. Свп Срби љубе Мидована од радостн, а Чуппћ, кроз сузе, изговорп још н оне речи које су у предња два стиха исппсане.