Просветни гласник

350

РАДНјА гдавнога просветног савета

Ако је Милован доиста био ђак, узраста и година ђачких, вршњак дечака којима је намењена песмарица, онда овој песми тешко да ће и деца перомати; ако ли се звао ђак, а био „читав момак", онда сумњам да ће се овом песмом постићн жеља: да се код Цка изазове понос, што су и неки ђаци били јунаци, Како има пеуглађених стихова, нек послуже за пример овп: „Не пониче ђаче Миловане, „Што по шанцу чнта књмге беле, „Једне чита, друге отписује".... На неку игру подсећају ови стихови: „За њим трчи Муса чобанине „Замахује оштрим јатаганом, „Да му русу одсијече главу. „Ал' је ђаче мудро и разумно. „Заклања се за зелену јелу, „Те јатаган виту јелу сече, „Од јелике одлеће пверје." СииђелиКев гроб од Брзака, Јов. Курсула Драгашевпћа и Бој на Дубљу од Вл. М. Јовановпћа познасе су довољно, и по мом мишљењу могле би осгати у збирцп песама за школу, да попуне празнипу у епским песмама пз нашег ослобођења. У књпзп има једанаест слика, већином лоше израђеннх. Слика Марјаш-паша пред Мнлошем, поред тога што се не слаже потпуно са садржино.м песме, буди одвратност. Маслпм, да би у историјску песмарицу, намењену ђацима основне школе, могла ући још која песма пз ускочког и хајдучког доба, као што је н. пр, већ поменута песма Смрт Сењанина Иве, па песма о Старпнп Новаку, о Грујици, ит.д. За лепшу плустрацпју омиљеног народиог јунака, Краљевића Марка, о ком се учи и у историјн у основној школп, могла бп се употребпти и која боља песма, н. пр. Мина од Костура. А без велике штете могле би се изоставнтп иесме од М. Ј. и од Ј., које су ушле у ову збирку. Мишљења сам: да Историјска Песмарица г. М. Јовића нпје удешена за поклањање учеппцима основ. школа. 11. маја 1892. год. Београд. Главном Просветном Савету вазда на услузи, Л. Лазаревић, проФесор. Саветје, усвајајући мњење г. реФерента, одлупно: да се дело не може прпмпти и употребити за поклањање ученицпма оса. школа.

Г. реФеренту одређеп је хонорар од педесет (50) динара. Г. Дп.ч. Ј. Путниковић изјавпо је да ће о овоме пптању подиети своје одвојено мњење. Доцније га је п поднео и опо гласи: Одвојено мшпљење о књизи „Песмарица", од М. Јовића. Не могу се сложптп с мишљењем, које је о овој књизи изнео г. реФеренат и с чпме се слажу осталп чланови Просв. Савета. Не могу се с тим сложити из ових разлога: 1. Замерке, какве г. реФеренат чини песмама г. Јовнћа, могу се наћи више мање готово и V свима народним песмама, те бп по томе следовало: да наше народие песме нису за децу основне школе, а то се, мислнм, не може рећи. 2. Пре неколико дана Просв. Савет је решио, да се може откуиити и поклањати учепицима књига „КлеФте и Сулиоте", у којој се славе грчки јунаци; а данас одбпја књигу у којој се опевају и славе дела сриских јунака. Ја, пак, не норичућп корисност и доброту књиге „КлеФте и Сулаоте", држим: да је за сриску децу прече и корисније чптање књига о српским јунацима, него о грчким и др. туђим јунацима и њиховвм јуначким делима. 3. Кад, пак, молилац не тражп да ову књигу министарство откуни, него само да се дозволи то, да је може куповатп и ноклањатн ученнцима ко хо&е, онд'1 не налазим разлога, зашго јој се неби могло ни то учинити. Д. Ј. Путниковић. С овпм је свршеп овај састанак.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 535-ти 23. маја 1892. године, у Београду. Билн су: аотаредседник, Ст, Ловчевић; редовни чланови: Ж. Поповић, др. В Бакић, Ђ. Милијашевић; ванредни чланови: Свет. Никетић, Ст. Бајаловић, Л. Лазаревић, Љуб. Јовановић, Н. Стевановић, Дим. Ј. Путниковић. Пословођ , Мил. Марковић. I. Прочнтан је и примљен записник прошлога редовнога састанка. II. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова, од 20. овог месеца, ПБр. 5338, којим се ппта Савет за мњење о томе: може лн се по понуди г. Хенриха Л.илера, предавача из Нпша. откуиити „Српска Синтакса" од г. Вудмана, коју он нуди мипистарству на откуп у неколико сто-