Просветни гласник

12

ИЗ ВЕОГРАДА

У ПЕТРОГРА/Ц

неће замеритп ако, узгред, обележпм, ради лакшег разумевања предмета, главне прте које га карактеришу. Мп нећемо те црте разматрати као стручњацн, већ као љубитељи, једино ради обавештења. Кад је иад првобитном хришћанском црквом грануло сунце мпдости божје под Констаптином Велпким, тада је она пренедп своје жртвеиике пз катакомба у светде п сјајне базплике. Базплпке беху велпколепне зграде за бурзе и судове. У њима су се скупљали великопродавци са истока п запада и уговаралп продаје и куповпне у велпко, докје уједном крају псте суд нресуђпвао грађанске и трговачке спорове. По томе Базилпке бп се могле назватп храмовпма правде. И приличило је, да у такав храм уђе вера Хрнстова, израз највише правде. Базилике беху правоугласта здања, раздел>ена стубовима нпз целу дужипу у три ходника (лађе). На врху средњег ходника бејаше судпица у полукругу, прозвана „Трибуна" пли »Апспда". Пошто апостолско предање хоћаше да цркга представља лађу Св. Петра, то је Базилпка, нарочпто својим средњпм ходннком, представљала најзгоднпје ту лађу, и хришћани су понајрадије те Базилике претваралп у своје храмове. Доцније, у Рнму, додаваху једну попречну лађу на врху, образујући тпм начином крст рпмски. У Византији, та попречна лађа дошла је, не на врху, већ по срединп, образујући равнокраки крст грчкн. Внзантнјскп архптекта носадио је сада на она четири угла, где су се укрштавале лађе, четнри дуварска стуба. Над њпма је вребацио, не више као у пређашњпм Базилпкама, попречне диреке за постројење крова, већ четири аркаде (свода), а на аркадама дпгао је смело величанствено кубе. Обележја даклевизаатијскецркве јесу: план на Форму равнокраког крста, рпмскп свод и кубе. За тим долазе украси, који су ћајчешће архптектонске природе: ступчићи, мали сводови н галерије за жене. Скулптуре беше врло мало илп никако, по највише оријенталних мотива, јер византпски архитекта украшавао је цркве сјајнпм мозајицима и Фрескама'). Стил византијски почео је четвртим веком. Свој врхунац достиже Југгинијановом Св. С офијом . У IX. веку нешхо се мења. У XI. већ опада. Својим урнецима украсно је тај стил, осим Впзантије, Италпју, нарочито Равену п Млетке и јужну Фрапцуску. На истоку и у Руспји нспунпоје, и још исиуњава. целе векове прагославних народа. На жалост, овај се стид у новије доба у Србији или невешто нримењивао илп и забацно. Истина, у Србији се сада мало цркава и градн. На II}ту, који води Пешчерској Л.аври, има црква „Спаса на Берестово", најстаријн храм Кијева п целе Русије и једини, који је најбоље очуван, остао до наших дана. Тајјехрам дао сазидати Св. Владимир одмах по свом иовратку са војеног нохода вз Курсуња, апо облику храма Спаситељевог у Курсуњи у коме се је кн. Владимнр и иокрстио био. Црква је сазидана у стилу византијском. У пркос многим рестаурацијама, нарочито у доба кијевског митрополита Могила, њен првобитни облик добро се сачувао.Ну, штоњој даје особиту вредност, то су њене изредне Фреске, по свој прилици, из ') Фреско-молерај, а1 ћезсо, врста сдикања воденим бојаиа на свежем, неосушевом, мадтеру.

доба Јарослављевог, представљајући анђеоске појаве по дуварскпм стубовииа и аркадама средњег свода. По правнлиостп црта п тачности израде ова фреска надмашује за цело Фреске свпју осталпх кпјевскпх цркава пз тог времена. Михаиловски манастир. Овај манастнр лежи на северном боку снрам старог града, нама већ познатог Михаиловског брда, где се налазп п споменпв Св. Владп.мпра. Предео нам је дакле позпат, као и чаробнп пзглед са ове узвишености. Овај је манастир основло први кпјевскп митрополит Михаило за грчке калуђере, а за тпм је цркву велпчанствено презпдао од камена в. кнез Свјатополк у XII. столећу. И Мпхаиловска је црква бпла у стплу внзантијском. Петнаест позлаћених кубета краспло је њен врх. Алп и кубета и црква страдаше од Батијевпх хорда. Крајем шеснаестог п почетком седамваестог столећа храм беше обновљен п кубета на ново поднгнута п позлаћена Хетманом Хмељнпцкпм. За време Петра Велпкога храм је знатно проширен, на штету свог првобптног облнка. Кубета, међу тим, н дапас блпстају као у доба његове првобнтне славе, на коју нас још подсећају и некп, пажње вреднп, мозајични остацп, којн над олтаром представљају тајну вечеру. Овај је храм, међу тим пначе чувен у Русијн због моштп св. Варваре, велико-мученице, између III п 1У-ог века, које се у њему чувају. Света Варвара беше кћп неког рцмског патрицпја у граду Никомедпјн или Хелиопољу — не зна се тачпо, чувена са своје пзванредне лепоте. Једног даиа она нзЈавн своме оцу, да се одрекла идолоиоклонства п свпју преимућства свога порекла и да се покрстнла. Огац је одвраћаше од хришћанства, па иошто не успе у томе, сам је преда па суђење варошком нреФекту. Ну како она оста п пред судом неноколебљнва у својој верп, искуси све могуће муке: затвор, пост н шибање. Кад ни то не поможе, одсекоше јој прса и одрубише главу; и то је све, по предању, извршпо њен злосрећни отац. Побожнп хрпшћанп склонпше и закопаше њено тело. У XII. веку, кад је грчка царевна Варвара пошла за Свјатополка Изјаславића, донесе собом у мираз и мошти Св. Варваре н положп нх у Михаиловски манастир. Посматрајући по овој цркви обилатост скупоценпх утварп и украса а и неке фреске, које показују опадање ове вештнне у прошлим вековима, дођох у одељак где почпвају мошти Св. Варваре. У сред придјр.ла днже се у наручју четирију анђела над естрадом сребрпн сандук, украшен рељеФима, који представљају мучења Светптељке. На врх сандука пма њен лпк украшен драгим камењем, а у откритом саидуку почивају мошти велико-мученице. Сандук закриљује високи балдакин од масивног сребра. Око овог богагог и укусног монумента висе небројена кандила од сребра, а међу њима и једно од злата, драгим камењем украшено, — све поклони побожника, којн су тражили у Бога милости посредовањем Светитељке. У нрочељу сандука седи на измену, но цео дап, један калуђер, који чпта молитве побожпима. Кад ме опазп, махне руком, у знак да иређем њему на естраду. Кад прнђох, стаде ми читати молитву и метну ми иа