Просветни гласник

ПЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

главу један венац са сандука Веруј н бнћеш спасен. Са Михаиловског манастира упутих се Софнјском сабору који се налази у средини старога града. У путу паиђох, на једној плошчадп (пијаци) до Св. СоФије, на споменик Богдана Хмељницког, козачког Хетмана, којијепрви радио да се Кијево са Украјпном придружи Русији. Овај је сиоменик подпгнут 1882. годпне. Хетман у козачком оделу јаше коња указујући, жезлом у десној руцп, на Русију. Монумена,т се диже на једној великој „кургани" од гранита, у знак, ваљда, да се Кијево подигло на гробу свог угњетача — небратска идеја; јер победитељ, нарочито над братом, треба да је великодушан. СоФнјски је Сабор један између највелпчансгвенијих храмова Кијева и целе старе Русије. Он је служио као образац многпм другим храмовима у Новгороду и другамо. Сазидао гаје иама већ познатп Јарослав, у впзантијском стилу XI. столећа. Претрпео је големе штете од Б тијевих хорда. Похарап и подрпвен, беше већ склоа паду, кад га славпи борац православља митрополит Петар Могила обповн. При овом обновљењу, храм претрпе неке измене. Унутрашап распоред лађа на сводовима и галерпја на стубовима, као и г.тавнакубета, осташе непромењепа. Али спољашњи зидови добпше многобројне контрФоре и по крову више кубета, него што их првобитно беше Услед ових промена храм поста мрачан изнутра, јер многи прозори беху зазиданп. Ну поред свих спољашњих промена појава је храма величанствена, уздигпута још и сјајем многоброЈнпх позлаћенпх кубета. Одмах до храма диже се звонпк повије коиструкције, налпк на пешчерски. Најважнија старина у овоме храму — јесу стародревнп мазајицп и Фреске у главној аисидп по зпдовима и сводовима, до скоро премазаним кречом и другим бојама. У главном олтару зпалцн хвале мозаичку слику Богородице у величанственом сразмеру, са склопљепим рукама прп молитви; сукња је на њој нежно-плаие боје, појас пурнуран; златна јој се копрепа осула од главе до ногу. Друга величанствеиа мо ;аичка слика, која се такођер хвали, представља тајну вечеру, при којој се Исус Хрпстос појављује у двоструком лпку. Једап пружа шесторицп апостола своје тело, а други осгалој шесторици своју крв. Не мање пажње вредни су и остали мозајнци, представљајућн анђеле и разне свеце, као и мозаичне арабеске, које овде онде украшавају величанствено здање. На прогпв, Фреске, — и ако историјске и уметвичке предности — бпле су худе среће у току времена. Много су претрпели премазивањем и разним незгодама, и њихово обаовљење, као обично све рестаурације, није најсретније ношло за руком. Уз овај храм, Јарослав беше додао Богословнју п прву бпблиотеку у Руспји. У овој цркви погребепи су многи келики кнежеви и митрополиш кпјевски, међу првнма и сам Јарослав, који је умр'о 1054. године. Гробница му је истесана од пепељастог мрамора — украшена је алегориским Фигурама — ал у њој нема костију. За време Јарослава, причају хроничари, да је било у Кијеву до четири сготине храмова. Данас их. нема извесно толико, али их ипак има близу

стотине. Мп наравно не можемо све те цркве обићи, али не смемо да прођемо мимо оне, које се намећу нашој пажњи старином или другим каквим својствима. С тога ћемо ирегледати још две цркве. Упутимо се најпре у далеки Кириловски манастир. Овај се манастпр поднже на крајњпм северним узвпшеностима, над истоименом пећпном, о којој народ прича разна чудеса, која сва нотврђују да је то била једна важна стратетијска тачка старог Кијева. Манастпр је сазидао, у XII. столећу, Черниговски кнез ВсеволдП. Олговић, који је завладао Кијевом 1140.године. Црква овог манастира беше и Фамилијарна гробница динасга Олговићевих. И поред свих незгода ова се црква прилпчно до нас сачувалп, наравно обновљењима. И у овој су цркви најважнија старина Фреске, које нредстављају разне слике пз живота Св. Кирила Александријског, коме је и храм посвећен, и то у рускнм ношњама оновременим. Ова околност придаје овим Фрескама велику важност, јер показује да су уметннци, којн су их сликали, морали бити руски. Ову препоставку потврђује и то, што су цртежи неправилнп, боје несагласне — сенке веумесне, композиције слабе. Опростимо се и са овим последњим старинским храмом, па бацимо само летимичан поглед на један најновији храм, најлепши кијевски храм, међу најлепшима целе Русије, сазидан у овом веку. Мислим сабор св, Владимира, у коме ће се и његове моштн чувати. Овај се Сабор диже у сред простране порте на најузвншенијој тачци, поред бибнковског булвара, тако да се из далека н скоро са свију страна прпмећује. Овај се храм почео био зидати 1862. год. по плану архптекта Беретија. Ну, кад су се при крају зпдања, 1866 године, појавиле изненадно пукотине на неким унутрашњим зидовима, даље грађење беше обустављено. Узрок тим пукотинама беше слабост Фундамента проузрокована штедњом. После десетогодишњег застоја и после многих опита, који су потврдили ипак темељнтост грађе наставило се даље зидање храма, који је сада довршее, али пе још са свим изнутра украшен. За подизање овог храма почели се прикупљати јавни прилозн, којп и донесоше суму од 150 хиљада рубаља. Али ова сума нп из далека не беше довољна за онаку зграду, те је држава примпла на себе даље издатке који су нрешли неколико милиона, Храм је у византиском стилу из класичног доба, и нодсећа посматрача на Св. Софију у Цариграду, тај урнек зидарства Јустинијановог доба. Спољашњп су зидови прстенасти, од белог тесаног вамена, подупрти уздуж испуичаним ободима у облику куле (одступ од чисто византиског стила) а по преко украшене са више редова перваза. Прозора има два реда, двоструких и троструких са пуним луком. Кубета има седам, у два су смештена звона, а средње Је највеће. Кровови кубета обасути су златним звездама ва тамно плавом пољу — најлепшег е®екта. Са врха кубета дижу се висоеи позлаћени крстови. Спољашњи је упечатак храма веома естетичан. Унутрашњи распоред цркве удешен је по старо-хришћанском обичају а нод руководством