Просветни гласник

ЦЗ ВЕОГРАДА

проФ. петроградског универзитета, г. Прахова. У средњој апсиди налази се престо н киворпјон, у десном је боку св. трпеза, а деви је намењен за ђакона. Цркваје већ скоро цела сјајно ишарана од вештака Васнсцова п Свједомоскога. Храм је опођен мозајиком, који представља огроман ћилим краснпх шара. Велики раамери храма увеличавају такођер упечатак на посматраоца у тој мерн, да га није лако заборавити. VII. Историјске бедешке. Наследнпци Владимирови : Јарослав Велцки. Владимир Мономах и шегови синови. Мсгијав и Ђорве Долгоруков. Постанак Москве. Андреја Богољубов опустошава Кијево и првнаша в. к. достојанство у ВлАДРМИР на клијазми. половци опусгошавају Кијево. Татари га разоравају ii облађују њиме. ЛиТАВЦИ преосвајају Кијево. ПоЉАЦИ ii њихова католичка пропагил Митрополит Моганда и Хетмаи Хмељницки. Данашње Кијево. опроштај. Сад, пошто смо прегледалп главне храмове и важннје старипе, посветимо последње тренутке нашег боравлења у Кијеву исторпји ове прве нрестоаице руске. Обичај је био завладао код в. кнезова кијевских, да сваком од својнх потомака при смртп оставе по неки апанаж т. ј. једну киежевину у наследство. Са своје стране. то исто радише п аианажирани кнезови у својим кнежевинама. Овим начином створише се у Русијп, у размаку од 170 година, т.ј. од смрти Јарослављеве, год. 1054., до уиадататара, 1224. године, 64 кнежевине, у којима се изменило у том времену 293 кнеза. Овп кнежеви проузроковаше, тражећп за се в. к нресто кпјевски, 83. грађанска рата, не рачунајући у то многе крваве спољашње ратове. Услед ових подела н бораба стара племена словенска беху распарчана и њихова имена заменише нове кнежевине, као: Галичка, Смоленска, Черниговска, Новгородска, Северска, Суздаљска, Ростовска, Владимирска итд. Неке од ових кнежевина посташе толико силне, да се стадоше такмачити са Еијевом за првенство, а некоје посташе самосталне и отуђише се, као Галпчка. Кијево оиравда, истина, свој назив „матере руских градова" али раскомадањем своје властите моћи заметну и клицу крвавнм борбама и својој пропасти. Владислав подели при смртп своју пространу царевину међу своје синове, оставивши најстаријем в. кнежевину Кијевску са правом врховног господарства. Ну наследници се заваде међу собом због Кијевског престола. Похлепа за овим престолом беше тако снлна, да су се око њега отимали и најудаљенији кнежеви, само ако им је, макар прнближно, давало на то право какво год старешинство. Кнежева беше доста у Русији, али в. кнез само један, у Кијеву. Кијево беше и иначе примамљиво, Ту су владали Олег, брат Руриков, Игор, Руриков син, Св. Олга, његова жена, Св Владимир, покрститељ Русије н на послетку Јарослав Велики, који је од Кпјева наиравио средиште вере и народне

ку1гуре, најлепши и најугледнијп град целе Русије чувен на далеко п на ншроко и пзван Русије. Није чудо дакле, ако наступише жестоке борбе о овако сјајан престо. Мп нећемо пратити историју руску У лавиринту ових бораба; мп ћемо обележити само зпачајније моменте, којп решише судбпиу Кијева и спремише земљиште ностанку Москве, у коју ћемо скоро отпутовати. Пошто се, после многих и жестоких бораба, ичменише на в. кнежевском престолу у Кијеву, скоро сви синови Јарослављеви, — ступи на овај престо његов унук, Владимпр Мономах, ирозван Мономахом, што му је мајка била кћи цара впзантијског Мономаха. Ми нарочито истичемо Владпмира Мономаха, унука Јаросдављевог, унука Владимирово. 1 , јер је он у историји руској један од најугледнијих вел. кнежева и творац династије в. кпежева московских. За врзме своје владе потукао јеувише прилика дивље Половце и Печенеге, као и друге народе који већ неколико векова тумараху по плодним пољима и степама, спречавајући Русе да се у тим крајевима стално и мирно настане. Владпмир основа у Суздалији, на обалама Клијазме, град, који носи његово име „Владимир на Клијазмн", којп ће скоро заменити Кијево и претходити Москви. Предање хоће да га је крунпсао на в. кпежевство Е<вескп владпка, ког је византијски цар Адекспја Комнен послао бпо к њему у нарочитој мисији са поклонпма. Вудућн владаоцп московскн позиваће се па крунске знакове и на своје порекло Мономахово као доказ законитости иосвештања своје власти п моћи. По његовој смрти сии му Мстислав наследи Кијево а други син, Ђорђе Долгорук, Суздаљ. Од њих двојице, први постаде творац династије кнежевине Кпјевске и Галичке, у чију историју ми нећемо улазити; а другп творап династије кнежева Суздољских и Московских. Ну Ђорђе се стаде наметати за в. кнеза кијевског и на послетку докопа се тог престола после дугих и крвавих бораба, услед којих в. кнежевство кпјевско буде распарчано. За његове владе појављује се нрви пут у историји руској „Москва", 1147. године. Кронике тог доба причају да је Ђорђе Долгорук дошао био на добро свог бојарина, Степана Ивановића Кучка, да га погуби због некпх кривица. Па усхићен красотом иоложаја његовог села, које се дизадо на једном брежуљку поред обала Москве, — на месту где се сада Кремаљ налази -- основа град Москву, а бојаринову ћерку узе за свог сина Андреју. По његовој смрти овај му син Андреја, прозван Богољубски, наследи Суздаљ н продужи очеву борбу против Мстиславића. Придружи се многнм себи сродним идп поддожним кнежевима, и помоћу силне војске Суздаљске, Ростовске и Владимирске освоји Кијево, опљачка га и, дигавши његове светиње, сведе га на степен незнатне кнежевине, а вед. киежевско достојанство пренесе у Владимир на Клијазми. У остадом, Кијево и није могло више остати средиштем Руспје. Оно је своју ре1игиозну мисију за два века испунидо, азијске хорде почеле су већ бпде гомилама долазитн на југ, и Кијево ће прво страдати од њих, пошто им је на путу. С друге стране шумскаРусија, т. ј. Суздалија, беше