Просветни гласник

ЦРКВЕЕШ И ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

па он &е за њихове душе и одговарати " У цељи тој, сваки је еиископ, као прпјемник апостолски, сампм Спаситељем позват још онда, када је својим непосредним ученицима препоручпо: „ Идите и научите све народе," да свом својом духовном спагом и материјалне и Физпчке жртве радо подноси за благо његове цркве и њен напредак; да чешће походи своју епархију (Саб. Кар. прав. 63), те да се свагда и свуда личио увери, како паства напредује у духу вере и морала, како и свештеници врше своју поверену им свету дужност, свештенорадњу п црквени устав. Даље, да у главном, поред тога и непрестано својему стаду проповеда слово Божије речима самог Исуса Христа, који је сваком даном ириликом проповедао: о једној цркви, о једном стаду, о једним овцама, о једном чокоту, о једном небеском царству, о једнои крштењу и светом причешћу и свагда учио свој народ истинама божанским и врлинама еванђелским, благовремено и безвремено, свуда и на сваком месту." Уједно, као последник самога Исуса Христа, као прави следбепик св. апостола, као свештеник, који сија међу људима, као сунце, као пастир душа, као судпја савестп, и као лекар немоћнпх душа и као отац духовни, позват је да васпитава и привећава своје стадо, сазидава тело Христове цркве, шири славу Божију и спрема људе за времену срећу и вечно спасење њихово. Још да сваког дана, у цркви и по кућама, не престаје учитп и проповедати еванђелије Господа Исуса Хрпста, — а тешко ће бити ономе нроповеднику, који не учи и пе проиоведа еванђелије (Дел. ап, 5, 42, I. кор 9, 16, глав. 4, стих 1); да показује људима пут живота (Дел- ап. 2, 28); да поставља црквене старешппе по свим црквама, којн ће проповедатп истипиту веру и хришћански морал, и којп ће вршнти и радити све оно, што још није довршено (Дел. ап. 14, 23, Тит. 1,5), — јер је еам Бог, Творац п Спаситељ рода људског изабрао, позвао и дао за то слабомоћном човечанству: једне апостоле, једне пророке, једне благовеснике, једне пастире п учитеље. (Јеве. 4, 10—13). Ми. који смо се примили овог велпког дара, Архипастирског свештенства и по благодети удостојили се иазвати се у поверепој нам Богоспасајемној епархпји делатељем винограда Господњег, проноведником, на првом месту браниоцем — руковођен у свакој хрншћанској добродетељи (Мат. 5, 14 — 16) — познавајући добро како нз теорије тако и из дугог нашег у самом делању рада, тешке дужности н велпку одговорност, која је са овим впсоким чпном скопчана, — страх је и зебња обузнмала наше срце са нашим оваквим малим и

слабим духовним силама; но су нас охрабриле ове богодухновне речи: ,,Да вера наша не буде у мудрости људској него у сили Божијој." Па уздајућп се, овако слабомоћни у моћ Божију (II. Кор. 12, 9) с тврдом и несумњивом надом на Свемогућег Бога, који нам је свагда био „ арибежиште и сила " (Псал, 9, 9), да ће нам у овом пашем т'шком, светом и новом задатку и од сада помоћи, „ утро заутра " (Псал. 46, 5), — одважили смо се за велико апостолско дело, презирући све ово-светске времене тегобе (Псал. 45, 3 и 16, 1, 2), с часним крстом и св. еванђељем предузети пут по канонпчној впзитацији у овој св. савској енархпји. Да, тако, у име св. живоначалне Тројице, као врховни строго одговорни пред величеством Божијим учптељ клира и пастве у повереној нам епархији с овпм новим нредстојећим нгом еванђелским, с новом приуготовљеном снагом и са усугубљеним трудом, радо се и решисмо иа овај нов, не мало трудан, првп нам овпкви пут, на основу папред поменуте науке и арепоруке Христа Сиаситеља и његовпх светих неносредних пријемника, да обиђемо своју епархију и пеуморно радпмо у овом од св. цркве повереном нам винограду Господњем, пролазећи по вему са живом речју Божпјом: „ вечер, утро и аолудне" (Псал. 55, 18.), нозпвајући архинастирским гласом: „Чуј народе мој иоуку моју, ириклони ухо своје к речима уста мојих — а и пред самим божанствепим жртвеником посведневно за себе н своју наству прпносити саму душу и скрушено и смирено срце наше, и с тим хвалити, величати и прославл>ати свето име Господње п преузносити неисљедивн промисао Божији при уређивању Св. Божије цркве на земљи, II, Светјејши Саборе, Прошле су већ две године даиа, од како нам је поверена управа жичке епархије, али за све то време, ми смо се до сада впше бавили звапичним нословима у Београду: једно као председник великог духовног суда, а друго у седницама Архијерејског Сабора, као члан, и за то време само с.мо могли успетп освештати неколико цркава п послатп својој пасгви неколнко празничних посланица. И тек нам је једва могао доћи ред, да ове године могкемо поћп по канонпчној визитацији у нашој епархијп, што смо у славу великог Бога један део епархије и са успехом прошли. Тако: пошли смо 20-ог априла пз своје резиденције, изјутра рано, а закључили смо пак свој званичан обнародовап распоред 31. маја у овчарском манастиру Сретењу. Од 1.јунадо 6. августа,