Просветни гласник

4«

ДРКВЕНИ II ШКОЛ.СКИ ЛЕТОПИС

ког смо се дана вратшш у своју резиденцију, пробавпли смо у манастирпма овчарско-кабларским, и то: цео месец јуни у манастиру Сретењу, а цео месец јули у манастиру кабларском Благовештењу, где смо и купатило употребљавали. За време нашег бављења у овчарско-кабларским манастирима, обишли смо још неке оближње цркве и манастире, па се по нашој наредби направпо и један пут, пробивши кршеве од манастира Сретења до манастира Нпкоља, а уз припомоћ вредног старешине манастира Сретења, те је тако скраћен пут од 3 часа на 20 минута на коњу, куда се пређе пролазило за пуна 3 часа и то већином пешице. А и два пут смо се педи на највпши овчарски врх : изјутра рано и у вече, при заласку сунца, одакле се виде сви кабларскоовчарски манастири и њихова сва имања, ове доиста српске Св. Горе; а посматра се одавде и на неколико округа у краљевини Србији. Одавде смо могли посматрати за мадо и цео онај простор пашег летошњег путовања. Доиста је величанствен изглед са врха овчарског, и само нам је могао бити интересантнији изглед год. 1878. са Сухог Рудишта, што се одатле могла видети и Шара-Планива; а Ртањ 1886. што смо одатле могли далеко видети и преко Дунава; н Шара-Планина 1867., одакле смо гледали без мало сву Ст. Србију и већи део Македоније до нреко солуиског залива; колике планине, све старославне сриске престонице и најславније српске свегиње и задужбине. 0 вези путева пзмеђу овчарских и кабларских манастира, говорићемо даље на другом месту опшпрније п јасније. При проласку нисмо могли замислити, да ћемо наћи у нашем путовању цркава, којима до сада српски Архијереј иије долазио од уннштења српске патријаршпје (1765. г.), за мало не пуно једно и по столеће, па и ако је овај народ ослобођен пре 70 година. Но, на жалост, као што ћемо на свом месту поменути, нашло се је око 15 Божијих храмова, код којих досадањи српски Архијереји нису никако били, и ако су многи од нас били млађи и имали бољих средстава; и ако су места доста врлетна, дуги и рђави путеви, ипак ова места нису са свим непроходљива, нити су за путиике тако опасна за живот. 0 овоме је народ јако негодовао, а нарочито старци од 80. година, који су до сада тек само слушали, да у Србији има владика и причали им дедови, да су некад, у прва времена долазиле им владике из Новог Пазара—Рашке. А и свештенство је, пак, јавно

сваком пршшком протестовало, за што се и до сада није водила подједнака брига о свом духовном стаду у овој епархији. III. Колико је цркава оби^ено. У овом нашем каноничком путовању обишли смо целе срезове: студенички и драгачевски, и неке делове срезова: жичког, трнавског и љубићског, окр. крушевачког, и цео окр. ужички. А. округ руднички. У округу рудничком, а у поменутим срезовима обишли смо цркве и то : 1. у срезу жичком, цркву Дубовску-Међуречку. 2. у срезу студеничком: Бањску, Павдичку, Бељачку, Рашку, Беочку, Трнавску, Градачку; манастире: Студеницу, испосницу св, Саве и Сретење. 3. У срезу драгачевском: Прилипачку, Гучку, Котрошку, Каонску, Горачићку, Драгојевачку, Тијањску; манастире Сретење и Тројицу. 4. У ср. трнавском: Ваведењску и Вазнесење. 5. У срезу љубићском: Јовањску, манастире: Благовештење, Преображење и Никоље. Свега цркава у округу рудничком 25. Б. Округ ужички. У округу ужичком обишли смо цркве у срезовима и то: 1 у срезу моравичком: Придворичку, Остатичку, Ковиљску, Косовичку, Ивањичку, Радаљевску, Приличку, Миланџанску, Брезовичку, — Белу Цркву — Јању, Бјелеушку, Брековачку н Клпсурску. 2. у срезу пожешком: Ариљску, Годовичку, Горобиљску, Пожешку и Добрињску. 3. у срезу црноречком : Субјелску, СјечоРечку и Косјерићску. 4. у срезт рачанском: Рогачичку, Гвоздачку, манастир Рачу, Дубску, и у Бајиној Башти освећено место за цркву. 5. у срезу здатиборском; Јабланичку, Доброседичку, Негбинску, Бједо-Речку, Сирогојску и Чајетинску. И, 6. у срезу ужичком: Мачкатску, Ужичку, Стапарску, Биоску, Севојничку и Каранску. Свега цркава у округу ужпчком 38. Укупно у овом нашем путовању, а у оба округа обишли смо, које цркава, које манастира, 63. Код свију пак оних цркава, код којих је био конак, вршено је богослужење, а код сваке је бивадо водо-освећење и проповед.