Просветни гласник

38

НАУКА П НАСТАВА

НАУКА Н

ВАСПИТАЊЕ ИЛИ ДИСЦИПЛИНА? од ј^ВЕТ. рт. Ј ^имића • (наставак) II. Васпитање у русктш средњил школала. „У вашим је рукама, васпнтачи, срде дечје, будућаост и отаџбина. Што ви посејете на осетљивом земљишту њихова духа, то ће пустити корен, то ће донети пдода. Имајте на уму, да она морају бпти боља од нас, бити оно што ми писмо били, но што смо хтели бити". Кискег. Има више разлога, ради којих смо држали, да је, пре свакога говора о васпигању у руским средњим школама, иотребно јасно обележити своје гледиште на ово врло важно питање у жпвоту средње школе. Чини нам се да нас већ сама важност овога иитања, о којој не може бити спора, ослобођава од обавезе, да их на овом месту износимо, и ми то нећемо чинити још и с тога, што мислимо да је за свакога јасно, да смо се тек на овај начин могли избавиги од прекора, ако би га било, да нисмо били у својим оценама објективни. Одредити значај васпитању у средњој школи, показати у главним цртама нутеве, којима оно може и треба да иде, било је потребно нарочито с тога, што и ми мислимо, да дисциплина •једнострано схваћена, као једино васпитно средство у средњој школи, пре може да штети него ли да користи моралном васпитању. Да ову истину докажемо, није нам, истина, било потребно ићи далеко од своје куће, а што смо то ипак учинили, то је отуда, што смо хтели да се туђим искуством поучимо и што хоћемо да се утешимо уверењем, да још има на овоме свету земаља и народа, код којих се, као и у нас, мисли, да се ученици могу научити најтежој вештини — владати собом, прописавши просто правила о владању и казне за погрешке противу ових нравила. Посао на први поглед лак и незаметан: ваља само строго пазити, да ученици врше што им се у правилима наређује и кажњавати свакога, који

НАСТЛВА се о њих огреши. Да ли је то довољно, да лије то све, на што се мора обраћати пажња. то је друго иитање на које смо се постарали одговорити у ирвом делу ове расправе. Школска дисциплина, као што смо видели, требала би да је само елеменат васпитања, једно од средстава, која му стоје на расположењу. а никако ни у ком случају његов еквиваленат, који би био кадар иотпуно га заменити. Од тога, како се схвати значај и задатак дисциплине, зависи и извршење њезиних ирописа, а оно је у различним земљама па и у различним заводима у једној истој земљи врло различно. Посматрајући у руским средњим школама појаве, у којима се огледа и по којима се може да мери ступањ и успешност моралнога васпитања, можемо слобпдно рећи. да је утисак у главноме новољан. Разуме се да ми у оцени својој полазимо са наших прилика и наше школе. Упоређујући наше ученике и нашу школу са ученицима руских школа, чини нам се да не ћемо бити далеко од истине, ако искажемо своје мишљење, да наши ученици надмашују ученике руских школа знањем у школи стеченим, али заостају у њима у погледу васпитиом. Изведено по општем утиску личних посматрања, ко]а не могу бити чиста од субјективности (ма од куд она нотицала), ово мишљење није тако апсолутно, да не доцу1_ис* изузећа, која би му ишла у наточ. Тако исто смо слободни надати се, да иас ранији говор о значају и средствима васнитања може сачувати и, ако је потреба, одбранити од кривога тумачења, које би могло потећи из овога мишљења. Васиитању је предмет човек, а човек је са своје стране производ не само средине у којој се развија и времена у коме живи, него је тако исто нодложан и утицајима наслеђа, због којих он носи у својој природи добре или рђаве клице својих предака. «Његов је посао, вели В. Регег, лаган и последица му је само, што своди борбу за опстанак у мање тежак и мање мучан положај и облик. Школа може у скромној мери овоме да помогне, образујући, како се то каже, морална карактер детињи. Доиста, тешко предузеће, јер је ка-