Просветни гласник

васпптаље плп дисциилина

рактер збир онога што се наследи и онога што се стече у иородици (и иоглавито у породпци), у школи и у пространој средини друштвеној. Чување и увећавање физичких си 1а и, посредно, воље; љубав и срдачност, употребљени као најпоузданије средство да се пробуде друштвена осећања, да се навикне на ред, послушност, тачно вршење дужиости; праведна строгост без суровости, поглавито основана на дисциплини природпих последица — ето то су битни чиниоци моралне педагогије )) . 1 ) Додамо ли овима и васпитни елеменат, што га има свака наука у већ^ или мањој мери, онда смо тиме показали уједно и све чиниоце, од којих зависи правилно схваћено морално васпитање Да морално васпитање дође до свога циља, треба с једне стране, по Шрадеру, хармонијски утицати и развијати све облике у којима се показује духовна радљивост ученикова, а с друге опет стране пружати духу ученикову погледе и идеје, које могу духовној радњи дати правац, облик и садржпну. Све је ово јасно и теоријски оиравдано, али је оиет зато тешко прнзнати , да су ова средства свемоћна у васпитању, које је, као што рекосмо, зависно и од друштва у коме човек живи и од наслеђа, чијимје законима човек подложен. Овом се баш пос^здњом околиошћу објашњује, што има људи, који одричу моћ васпитању да образује карактер ; те с тога и полажу сву важност на научно образовање. Зависношћу иакваспитања од друштва могу се објаснити она разнолика схваћања и погледи о васпитању, који се врло често могу да чују у друштву. Колико је само различних мишљења о томе, ко је васпитан човек ? Да се не задржавамо на овоме више него што би бпло потребно, задоволићемо се констатовањем, да се сва та мишљења могу свести на два типа : док једни од васпитанога човека траже само спољашње приличје и друштвену углађеност и окретност, дотле други нарочито истичу захтев, да се васпитанчовек одликује љубављу премаистини, правдп, лепоти, раду, одушевљеном иреданошћу добру отаџбине и њезину папретку, а све те особине да су у човеку доведене до оне чврстине, која савлађује сва искушења, те постаје чврст и честит карактер. Ми смо раније показали, због чега ми не ') В. Регег, Ееуие рћПоаорћЈдие 1891.

мислимо, да је немогућно васпитањем утицати на образовање карактера. Како је то битно питање у целом овом расправљању, навешћемо на овом месту мишљење једног ауторитетнога научара. «3ахваљујући баш своме уму, вели О. Ропзе^пуе, човек је у стању да ирисвоји различне појаве своје свести, да посматра своје промене. На тај начин човек може да открије анализом своје свести свој рођени карактер, да га као таква усвоји и позна у правој светлости не само своју личност. своје ја, него још и своје карактерне одлике, једном речју све што чини личност. Човек може шта више да буде у неку руку творац своје личности, градилац свога сопственога живота. За ово је довољно, да има пред собом јасан идеал личности (регвоппаШе), да га воли и да се одушевљава њиме. Ова идеја, обузевши га свега, тежиће сама собом да се оствари, ништа јој не може бити равно по снази, нити ће је икаква спољашња снага моћи угушити. Због тога баш и треба да је свако "дете сарадник у своме васпитању. Треба му давати само добре обрасце и узвишене иримере. Треба га научити да се диви узвишеним животима, подстаћи га да се диви и одушевљава великим делима, да заволм нарочито стрпљење, храброст, енергију. владање собом".') Ове речи потврђују шго смо у првом делу говорили о могућности, да се васпитањем правилно схваћеним утиче на образоване воље и карактера. А кад ствар стоји тако, опда је очигледно, да једнострано схваћена дисциплина ни у ком случају не може заменити право васаитање и да пре може штетити него ли користити образовању воље и карактера. Јасно је дакле да се тип васпитана човека у овом другом и правилнијем смислу не може стварати у школама, у којима је васпитање истиснула дисциплина, те се све васпитање своди на ирописивање правила о владању ученика и кажњавање оних, који се о те проппсе огреше. Приступајућиразматрању питања о васпитању у руским средњим школама, чини нам се умесно напоменути, да је оно од неколико година предмет врло живога расправљања у педагошким рускимчасописима. Колико нам је било могућно, ми смо се по>) Сг. 1 ј . Ропзертуе, Е16теп1з Је рћПозорМе, I. Р.->усћо1о§1е, стр. 283--284.