Просветни гласник

НАУКА И ИАСТАВА

/ старали упознати се са главнијим мишл>ењима, ире него што смо почели самостално посматрати у самој школи појаве, по којима се може проценити, како се схваћа и врП1 и васпитање у школама. Према овоме је, мислимо, оправдано, што смо овај свој извештај поделили на два одељка: у првоме ћемо одељку говорити о правилима у којима се ученицима прописује како да се нонашају у школи и ван школе и о казнама којима се подвргавају, кад се о које од њих огреше ; у другоме ћемо пак одељку, на основу својих и туђих посматрања, показати мане и недостатке у схваћању и извршењу дисциплине, ослањајући се при том на напомене о васпитању и дисциплини, које смо истакли у првом делу овога свога рада. ♦ * * У историји руске средње школе знатна је 1871. година; тада је потврђен и сбнародован нови устав о гимназијама, само у неколико тачака исправљено ново издање устава од 1864. године, којим се потпуно учврстила у Русији класична гимназија и против жеље руске интелигенцијг «. Јавиих школских радника. Међу побудама, због којих је устав гимназијски од 1864. године подвргнут критици и иоправци, било је и незадовољство са резултатима гимназијскога школовања у погледу моралнога васпитавања, које је у старом уставу било потпуно изједначено са дисциплином, а ова је, као и све у бирократској држави, била и сувише војничкога карактера. Да се овим недостацима доскочи и да се овака дисциплина ублажи, савет министра просвете и учени комитет министарствг. просвете нашли су, у својим седницама од 27, 28, 29 марта 1869. године, да новим уставом треба што тешње спојити учење и васпитање и да је за то, пре свега, потребно завести у сваком разреду разредне старешине из броја наставнпка гимназијских на место старих (( васпитача», а за тим ставити у дужност директорима и инспекторима, да предају у неком разреду какав иредмет ма и са ограниченим бројем часова. Ова су гледишта и изведена по том у уставу гимназијском, а у записци министарској, којом се пропраћ^. овај устав, налазимо, поводом ове новине, овако објашњење: «....најлепши се резултати у сваком погледу могу постићи тек

тада када су у школама учење и васпитање усредсређени у једним рукама, када ди \ектори иинсиекторисаауторитетом, својств^ним њихову чину. вежу и онај морални ауторитет, који имају обично наставници код својих ученика и када, обратно, морални ауторитет учитеља буде ојачан ауторитетом власти, коју они имају као разредне старешине в . Ма да би у неколико имало места опширније се упознати са установом разредних старешина, ми се тога одричемо, јер хоћемо на овом месту да свратимо пажњу на неке погледе ове записке, који нам се чине врло важни, правилни и згодно наглашени ; по овим се погледима види, како су творци гимназијскога преображаја од 1871. године правилно схватили значај васпитања, те могу бити у многом погледу врло поучни за нас и наше средњо-школске прилике. Ми смо већ имали прилике указивати на чињенице, које показују, да се у Русији, више него што се на страни мисли, ноклања доста пажње мишљењима, која се у штампи чују. Тиме се само може објаснити велика сличност између оних јетких напада на средњу школу, који су били доста чести у 60-тим годинама, и ових речи министарске записке: «Једна од најслабијих страна наших гимназија до данас била је. што је директор био више администратор и надзорник него ли сарадник у послу наставничком, те се није увек старао да уноси јединство у васиитно-наставну радњу наставничку." «Васпитање и настава су два нераздвојна задатка гимназијскога школовања. Њихов је посао не само саопштавати повереној им омладини знања нотребна за доцније учење и живот, него и морално васпитавати своје ученике, како би од њих створили људе, одане религији, добрим обичајима, законима, Господару и отацбини. Сваки гимназијски наставник треба да има на уму ту двоструку задаћу гимназијскога учења, ЧЈ да јасно појима, да се његова обавезнс Ч не своди на просто Формално поучавање деце,него се распростире и на све њихово морално VI умно развнће.... Наставници треба да су према својим ученицима што самосталнији ; они нису само прости предавачи на часовима, њихова се дужност не може свести само на предавање својих предмета и одржаван- з реда за време предавања. Такво ограничавање наставни-