Просветни гласник

ВАСППТАЊЕ IIЛИ ДИСЦИНЛПНА

кова рада и дужности води слабљењу моралнога утицаја школина на ученике, јер се слабост ауторитета наставничкога не може накнадити појачањем ауторитета директорова и инспекторова, који би био, пошто они не могу долазити у чешћи и тешњи додир са ученицима, сав употребљен на одржавање Формалне дисциплине, а то је са свим недовољно. Наставници би се у том случају бавили само о предавању, директори и инспектори само о школској дисциплини, свој би посао и једни и други вршили само Формално, а последица би томе била — немар према моралном васпитавању. Није могућно не признатп, да је таквога спољашњега разграничења између наставе и васпитања било у знатној мери у нашим гимназијама и да је, због тога баш, васпитна радња гимназијских управљача била, јер иначе није ни могло бити, врло површна и сводила се гогово искључно на одржавање спољне дисциплине м . Ови су погледи поред већ поменуте, изазвали читав низ других мера, које су доста допринеле, да се недостаци и ако не са свим уклоне, као што ћемо видети, а оно бар ублажи зло, што их прати Међу овима су најважније «правила за ученике гимназија и полугимназија" и „правила о казнама", која су министром просвете утврђ на и објављена 4. маја 1874. г. као допуна оним погледима и начелима, која су у основи уставу гимназијском од 1871. г. Ако, поред онога што смо узгредно наговестили о установи разредних старешина и иотреби да директори ирошире круг свога рада, предајући што у коме разреду, додамо још. да је новим уставом знатно проширен и круг раду проФесорскога савета, коме је, уз остало, стављено нарочито у дужност, да се стара о јачању васпитне стране рада наставничкога и да осигурава достизање резултата удруженим радом целе колегије — онда смо исцрпли све, што је у нови устав унето и узакоњено ради што бољега и успешнијега васпитања у средњим школама. И ако налазимо, да би било врло интересно упознати се потање са свима овим , установама и средствима, којима се иде на усавршавање тако важнога задатка гимназијскога, као што је васпитање, не ћемо се тога посла прнхватити, јер смо уверени, да је, за овај мах, непотребан. 0 свему томе просвктни гласник 1893.

говорити имало би места тек у том случају, кад се у Русији рад на васгштању ученика не би сводио на просто одржавање реда, према правилима и казнама за то прописаним, него би се засновао на широј основи и био зависан не толико од просте, Формалне дисциплине, колико од других пресуднијих Фактора, које нам показује савршена морална педагогија. А у Русији, као и свуда готово. још се није са свим на чисто извело питање о дисциплини и њезину односу према васпитању. С тога и мислпмо да не ћемо погрешити, ако се зауставимо на «правилима за ученике" и „правилима о казнама" и покажемо, која су им главна начела у основи и како се схваћају и на делу примењују. Као што смо мало час показали, творцима се реФорме од 1871. године не може одрећи ни добра жеља да поправе што није ваљало, ни добро познавање сувремених педагошких захтева. То се исто види и на овим правилима. Позната је ствар, да је у питањима средње школске наставе и уређена Германија била углед свима, па и Русима. Као у свему, тако су се и у овим иитањима о одржавдљу реда Руси угледали на Германију. Ко је ма и иовршно познат са педагошком литературом немачком, тај ће лако моћи опазити велику сличност између начела, које су у основи ових правила, и педагошких захтева, који се могу наћи у делима бољих немачких педагога. Тако се бар нама учииило, кад смо читали ова правила. Доцније ћемо се опширније о овоме питању забавити, а на овом месту скрећемо пажп.у на једну сличност. Шрадер, кога ми ценимо као једнога од најбољих немачких педагога, стављајући као задатак васпитању што је могућно веће савршенство. говори да је овоме савршенству крајњи смер „(хоШћпНсћкеИ; ос1ег птИ; апс1ега \Уо1Чеп сНе Негб1;е11ип§ с1ез ЕћепћМез ОоМез т ип8". Правила пак о владању гимназијских ученика заснована су на истом начелу, тежњи за усавршавањем по речима Спаситељевим: „Будите савршени, као што је савршен и Отац ваш небесни" (Мат. V, 48). Да се овај високи циљ достигне, прописана су ова правила, која су разврстана у 8 одељака. Ти су одељци : 1. религиозне дужности; 2. дужности ученика на часу при предавању ; 3. дужности ученика према на6