Просветни гласник

био непунолетан иди човек сдаб, онда је патријарх био свемоћан и водио је за собом сенат и парод престонице. У начелу, та два достојанства била су иотпуно независна једно оддругог. Једно је бпло на чеду политичког а друго па челу црквеног спетема, и за то је потпуно погрешчо мишљеље многих занадних писаца, да је цар глава источне цркве. Имали смо доста често прплику, да објаснимо, за што је на истоку снас државе захтевао, да, по кад кад, а нарочито у врло заплетеном питању о јереси, црква не радн сасма пропзвољно. А ако су се многи цареви п мпмо тнх ванредиих прплика, мешали у црквене послове, то је била злоупотреба, а не право, које им се код нас никада није ни иризнавадо. Отуда се не може извести закључак, да је цар владао над црквом, као год што се ни противан закључак, да је црква вдадада државом, не може пзвести пз тога, што су се многи патријарси мешали, ио злоунотребн, у држаине иослове. Истнна је у томе, да, у оно доба, адеје о међусобном односу и границама те две власти нису биде још нотпуно зреле као данас, отуда непрекндна борба међу њпма, у којој нп царство ни црква нису успеди, да даду законског израза својој превази. У донуну оног што је овде речено о одпосу царл према цркви, да напомепемо, да је цар, сваке годпне, па Вел. Суботу, даровао бдагајнп цркве св. СоФије 100 литри злата иди 108.000 драхми (динара), и да је ово давање повећано у првој подовинп XI в., под Романом Аргиром, на 180 литрн. Титуле царске. Тптуле, које се уиотребљавају за цареве и њихову децу, разликују се, бар по изразима, од оних које су данас уобичајене. Титуде „Његово Краљ. илп Дар. Ведичанство", ,Његово Краљ. идп Цар. Впсочанство" нису се употребљавале у оно доба. До Јустичијана употребљавали су се за означење владаоца, изрази „Цар", „Цесар", „Август" иди просто „Владалац", а за његову супругу „Августа" или просто в Вдадарка". Но од Јустинијана на даље уобпчајилп су се, поред израза „Влададац" и „Вдадарка", изразI „Деспот" и ,Десппна". Прокопије, у његовом већ поменутом делу „Анекдота", страшно виче против ове титуде, као веома понижавајуће, али је ван сваке сумње, да се уаотребљавала и сматрада за нижу од титуле „Влададац", „Вдада^ка", јер су се ове упогребљаваде само за владаоца и његову супругу, а титуле „Деспот" и „Деспина" даваде су сеи другпма, њиховој браћп, децн, патријарсима и у опште архијерејима. У погдеду уиотребе израза „Деспот" и „Деспина", кад се употребљавају за означење владаоца и његове жене, ваља нам назначптп ову

особину: кад се израз „Десиот" употреби у множини („Десиотп"), онда оп обухвата, по правилу. само цара, а не и царицу, док израз „вдадари'' ( о ! ^аапеТд) обухвата увек цари н царицу., а но некад вдадаоца и оне. којп су с њим владали, као спнове, браћу и друге, којп су имали назпв „вдадаоца". Друге титуле бпле су : „Твоје Царство", „Твоје божеств. Ца/>ство л , „Свети Цар", „Велпки н Високи Владаоче", „Твоје Високо п Велнко Вдададаштво" „Ваше Царство", „Мирољубивп и добри Владаоче", „Најмирољубивији и чогекољубиви Владаоче. Владарку су поздрављалн „Најблаговернија Августо", „Пресветла Августо". Кад је влададац говорпо о себи, говорпо је: „Моја Владавпна". Деца владалачка имала су титулу „ПорФирородна влад. деца". Спновп, зетовн и браћа краљевска носили су од вајкада, као што смо горе видели, титуду „Деспота" (Господара). То се вндп пз гд. КХШ друге књиге Церемонијала визант. двора. Ту се опмсује, како је цар Ираклије његовог другог сина деспота Давида уздигао на звање цесара, а нрвог, који се звао као п отац, сазвања цесара на звање „Краља". Дакде још од VII века првобптна титуда сипова владалачки бида је „Деспот". А да се та тптула одржала до пропасти царевпне, сведочп куроналат Кодин, који је живео мало пре нада, п који велп „ваља прпметитп, да снновп цареви, Деспотп, претходе браћи п зеговима царевпма, који су такође Деспоти". (Бе оЖсив). Најстаријег међу синовпма узимали су крлљеви често за савладара и давадн му име п достојанство „Владара- . По некад су то псто чинили и са млађпм синовима. По пекад су опет бидо сннове, бпдо своју браћу, или зетове подизали на достојанство Цссара и Нобилисима. У том случају за прве се уиотребљавада титула „Владалац", за друге „Пресрећнп" (Н. Н-у иресрећном цес. многа лета), а за трећег „Најсветлнјп" (Н. Н-у најсветлнјем нобилиспму многа дета). На тај начин, дакле, звања Цесарл п Нобилисима, која су у ночетку припадала само вдадаоцу, давада су се доцније и члановима влад породице. У току времена достојанство Нобилисима је престадо, а на место њега установио је Алекснје Комнин (носледњи нобилиспмус), при крају XI. в. друге титуле: Севастократор, Паниаер севаст, Протосеваст и Севаст. Ова последња титуда, коју су некад само владаоцп унотребљавади, дата је доцнпје члаповима њихове породпце и сматрала се у току времена за нижу од оних трију, које јој претходе. Све те тптуде, као п титула Цесара, биле су у употреби све до нропасти царевпне. Титуле схраних вдадалаца. Од страних вла-