Просветни гласник

58

наука и настава

ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗИКУ од ј^ИМЕ јр}. Ј ОМИЋА I. 0 коренима, основама и наставцима као елементима речи у индојевропским језицима. »ЛУав 1ап§е шк! уоп уегвШпсИ&еп Беи1еп ћосћ ЗећаИеп ууогДеп, §е21ет1; 81Сћ шсћ<; тН е1пет Наисће <1ез МипЗез ћтже^ћквеп ги \уо11еп. Аисћ лу ! Г (1, \га 8 &е81егп ипс1 ћеи1;е т ћгеИез4еп Маззе §аН, тсћ! тог^еп зсћоп а11еп "^егк уег1огеп ћаћеп.* Лид. ЖггеЛг. РоИ. ШРИСТУП. Још је у почетку нашег века сродност индојевропских језика утврђена, да се о њој није могло сумњати, тако да је наука о језику могла ноћи даље, испитивати друге стране индојевропских језика, а не само тразкити доказа о њихову сродству. И заиста, ниједно друго племе језика није основније испитано, као индојевропско, нити је наука и у којој областп језика дошла до сјајнијих резудтата као у области ових језика. Л.ако се томе довити, кад се зна, с како обилатим материјалом располаже наука, што се тиче индојевропских језика, тако да с тим претеже и над језицима, којп имају трагова из дубље прошлости, као на пр, семитски и хамитски језици. Као што се у сваком послу с почетка пази више на крупне црте, на оно што је уочљивије, што је главно, а мање на оно што је споредно, ситно и обично, и у науцп о језику иснрва се више поклањало пажње радњи у општим потезима, у контурама, дакле да се постави темељ новој грађевини. Као што је при дизању грађевине неимар душа послу, тако и у сваком другом они знаменити људи, који први састављају план, указују пут у напред. Наука о језику, нндојевропска нарочито, као своје осниваоце спомиње триумвират, како се на једном месту рекло, Боаа, Грима и Хумболта. Они су нрви и прави осниваоци трпју праваца, у којима се после кретала наука о језику: упоредног, историског и философског . Наука о језику пма у оиште много њима да захвали, али ипак зато не смета доцннјим нараштајима да признаду, како су ногрешке тих нспвтивача и научника пмале тешких иоследица и да је много стало труда, борећи се против ауторитета, изаћи на прави пут. Ф. Боа беше ученик ФилосоФа XVIII. в., али инак и у његову послу, поред емппризма, није могло битн, да се не поткраде и других тежња, јер не само што поређењем језика хоће да им докаже сродство, већ да продре у тајну духа људског и по-

зна му прпроду и законе. XVIII. век беше, гато се тиче науке о језику, застао при традицијама минулих векова, али ипак није пропустио, да о постанку језика изнесе своје емпиричке погледе, да просто објасни оно, што се просто чинило. Друга два триумвира носе тип нове периоде, представници су свога племена и времена, у којем живе — то су синови немачког романтизма. И језик, као и све друге друштвене установе, наслеђене из старих добрих времена, кад је немачко племе играло сјајнију улогу у историји рода људског, немачки научнпци обавише мистичношћу и символношћу. Језик је дар с неба, благо неоцењене вредности поверено људма, кад они беху достојнији да га приме. Особита инспирација ваљаше, да пз груди човекових, као израз душе његове, потече жива реч. Исго су тако само неки народи били изабрани, да им се та инсппрација саопшти и да им језик достигне идеално савршенство, као Јелини, Индијанци и Јевреји. Све је у почетку било савршено, одлично, у тих пзабраних народа, за шта други не беху достојни. „Исту мисао, коју Грим и Хумболт жељаху да изнесу у историји језика, веди Мишел Бреал 1 ), развијагае Савињи у историји права, Крајцер у историји вера, Штал у полит. праву. А свима овим спекулацијама дежаше у основи потцењивање и презирање разума. Није ту бидо без кастинске охолости, нити се много туђише од мисли о привилегованим расама, не заборављајући и себе уврстити међу њих. Ништа боље не истиче ту личну црту као назив индогермански , пме једне ведике породице језика." Као што се у погледу митодогије узимало, да су само неке расе биле у стању створити по природној даровитости својој особиту митодогију, и да се зато могу све расе поделити у више и ниже, тако видимо да и дингвисти старије шкоде, особито немачки, деде језике на развијене и неразвијене, који су сидом духа својега из првог простог градива умели саставити праве органнзме од језика, на пр. Флексивпе према агдутинативним и изолативним, што се сматрало као врхунац научног успеха. Ови кастински погледи у лингвистици нндојевропској у посдедње време уступају правилним погдедпма, као што су сднчнп морали узмаћи у митодогији. Проучавањем говора људског, како се јавља, у што више језика, код разних народа, особито тако званих нижих ступњева језика, како се пре обично говорило, код дивљих пдемена добило се неслућених резултата, како су у гдекојим случајима баш ти језици достигли висок сгупањ, да се разноврсним одношајима у језику ') Кеуие <1ез (Јеих топ<1е8, СУШ стр. 617. (1891).