Просветни гласник

8»

ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗПКУ

с таком јасношћу означе и најФинији преливи њихови. Поред ових метаФизичких погледа на језик што их у науку унеше неки од старијих радника, исто тако од штетног утидаја на правплан развитак науке о језику бејаше други једаи правац, који почињаше са сасвим супротне стране. То су познате тежње Шлаџера, Шакса Милера и др., који за језив говораху, да је прави природни организам. Језик живи, расте и развија се ио законима, по којима све у органском свету, — беше основна мисао тих попеда. Еад је Дарвин објавио своју теорију о развитку органског света, из простијих индивидуа у савршеније, не почасише часа неки лингвисти, да пруже руку природњацима и покажу, како немају право што на науку о језику гдедају преко рамена, и да се и језпци могу проучавати с гледишта нове теорије и извести исто тако поучни резултати. Онда се лингвисти школе Шлајхерове сташе одрицати од заједнице с Филолозима, пошто је њпхова наука права природпа наука, а Филологија историска, у смислу Волфа, Бека и др. С друге стране лингвист, као год ботаничар што даје више вредности у научном погледу корову и другом биљу, којем човек не посвећује своју негу, треба пре да тражи предмет испитивања у језицима без књижевности, данашњих дивљих племена, или у дијалектима, који се нису удостојили части да постану књижевни језици или говори виших друштава. Пошто језик живи, ваља га посматрати непосредно; зато лингвисту мало дају у том погледу језици класични, грчки, латински и санскрит или сачувани из старих времена преко писмених споменика, као готски и стари словенски. Филолог је као вртар, а лингвист као ботаничар: први негује само што мисли да вреди за човека, други пази на све појаве језиковног, гезр. биљнога царства. А пошто је по теорији развитка органски свет постао и постајао из нижих облика, и да се све може довести у генеалошки ланац, којег непотпуност допуњава палеонтологија, и лингвисти - природњаци мпшљаху, да су нашли кључ разлици језика, којој старији научници тражаху основе у разликама у духу народа. Сада се лако могло премостити од нижих Форама језика изолативних преко аглутинативних КФлексивним. Тако је још више у очима њиховим добивао у поузданости језик као организам, а наука о језику као природна наука. Већ се могла и ембриологија развити поред других огранака. Толико је силан утицај с те стране био, да се и паучници противних погледа на језик не могу оставити тих метаФора, већ их употребљавају кад говоре о раз-

59

ним племенима језика, и о периодама једнога племена, које се могу одредити по грађи што је при руци 1 ). Истом је ново време, последњих двадесет година, донело промену, која је науцп о језику добродошла у сваком погледу, тако да је настала права обнова из основа. Како се силно заљуљала стара научна зграда, неки се побојаше, да се не ће нова моћи ни саградити. Али с изласком на светлост лако се могло наћи и у новим прилнкама, и ако око није могло наћи онаких слика од конструкција, као што је прајезик индојевропски, генеалошко стабло ових језика, теорија о развитку и свези језика разних племена, на која су дељени по морфологији језици разних народа. Узимајући да је нрајезик био врло прост, што се тиче гласова, и да се из те простоте разви гласовно шаренило, како се виђа у оделитим језицима, беху употребљена различна, објашњења, која увек мало имаху основа у реалности. Само да споменемо овде, како је теорија индДских граматичара о степеповању самогласа (дипа и кгММ) примљена оберучке, и примењена на вокализам свих индојевропских језика. Ништа простије ни лепше не може објаснити дружину нашега а: о (т>), е и ст. сл. 6, или на пр. одношај и према ст. сл. Ђ и ој или одношаје г, у, ов, ав, ва; исто је тако очигледно било у другим језицима, а понајпре у санскриту, на ком се тек види понајбоље. Зато није било лако пок. ШиклошиЛу ни 1886. године прегорети гуна-теорију, како се у науци зове, те устаје у њену одбрану у приступу к свом „Етимолошком речнику слов. језика." Али се није могло одбранити оно, што је простом емпиријом, а за практичне потребе инднске граматике пронађено. Кад се узаимало од Индијанаца, мислило се, да то мора бити и у ствари, кад је онако тачно сведено у правила, а тако јасно потврђено вокализмом осталих сродних језика. Као што ће доцније бити прилика, да се о утицају индиске граматике рече и у многим другим научним питањима, очде само спомињемо један случај. Испитивања Сосира, Бругмана и др. оборише теорију степеновања, и она може даље остајати само у практици као згодан начин, да се изнесу одношаји вокалних група а, и, у (а, г, и). Старији научници често, кад треба говорити 0 гласовима, говоре о словима, и како једно може заменити друго; нове је науке права добит, што се у првом реду наука о гласовима уздигла изнад 1 ) В. ТГг. МтГег , 6гипс1г188 (1ег ЗргасћтвзепзсћаЛ;, I. Ваш1, ЕШеНипј* ш сНе 8ргасћ \У188еп8сћа1 '1, 1876. "\У1еп, стр. 132. и даље.