Просветни гласник

ГРЧКА

ДРЖАВА

пста, кад је Анастаспје преко ноћ умр'о, тзв. силенцијарпји јавнше о томе тзв- магистру и заиоведнпку једног одељења краљевске гарде, тзв. екскубиторији, да дођу у двор. Ови су одмах дошли и сазваше све впше ОФИцпре свију дедова царске гарде п рекоше пм: „Наш је господар, као човек, свршио. Сад нам ваља, да се свп заједнички посаветујемо, и онога, којп бп бно Богу по вољи а државп од корпсти, пзберемо". Све је то бплојош исте ноћи. Сутра дан достојанственици се скунише у двор. Неки међу њима били су обучени у плаве хаљине, у знак жалости. Народ се скупио у Иподром и поздрављао сенат усклицпма: „Многа љета сенатЈ! Сенате римски, ти побеђујеш. Дај војсцн цара, избраника божјег. Дај војсци и васељепи цара божјег пзбраника" и т. д. Међу тим достојанственици и архнјепископ цариградски, скупљениу двору, заузеше постављена седншта у аркадн пред велпком двораном п почеше да се свађају око кандпдата за цара. Сваки је предлагао п потпомагао другог. Тада, по што је време у залуд пролазпло, магпстар прпмети, да је одуговлачење лретреса опасно: „Ако, вели, брзо именујемо оног који треба да буде цар, сви ће одобрити наш избор и биће мир. Иначе, још мало па „нећемо бити више господари избора, већ ћемо морати ићи задругима". На несрећу свађа се продужавала и наступило је оно, што је предвидео увиђавни магистар. Екскубитори скуиљени с народом у Иподрому прогласише за цара и подигоше на штпт неког тисућника (хилиарха) Јована, који је био пријатељ Јусгина и доцније постао епископ ираклијски. Венети нису одобравали тај избор и почеше се бацати камеаем на екскубиторе, који у одбрани устрелише неколико противника. Други опет из царске гарде јурнуше, узеше неког патрицпја, који је био војсковођа (стратиг), нодигоше га на сто и почеше се спремати, да га крунишу. Но екскубитори га оборише силом и хтедоше га убити, да ганије спасао Јустинпјан, који је тада био војни часник (аксиоматикос) код екскубитора, и послао у касарну под стражом. Тада сви екскубитори понудише Јустинијана да заузме царску власт, али се он одрече. Док се то дешавало, кад год би неко био истакнут за кандидата, они који су га бирали лупали су на врата обложена слоновом кости и тражили од кубикуларија. или, као што су се доцније грчки назпвали, од витонита царске знаке. Ови, опет, кад би чули, који су изабрани, нису издавали оно што се од њих тражило. На поелетку, сенатори уверени, да је нужно да ее прекине та велика хука, сагласише се, да ирогласе Јустина за цара. Али неки од схоларија бплп су у том степену незадоиросиетнн гддоник 1893.

вољнп с тим избором, да је један од њих јурнуо на избраника, лупио га песнпцом и разбп« му усну. Прп свем том, надвладало је мњење сенатора, уз које је пристала већина војске и парода. Услед тога је Јустпн отишао у Иподром, где су кубикуларијп иослали одмах знаке царског достојанства, тзв. царску одежду. Јустин је ушао у Иподром у иратњи архпјепкскона Јована и осталих достојанственика, ту је подигнут на штит п метнута му златна гривна У побочну собу нпје улазпо, да се украсп царским знацима, већ су војници направпли од њихових штитова заклон, тзв. корњачу (рат. справа) и ту је цар узео копље п штит и сео одмах на престо. Тада повикаше сви : „Јустине Августе, ти побеђујеш". Цар је за тпм, преко свог секретара, иоздравио народ овако: „Цар Јусгин, Победилац, свагда Севастос (Август). Решењем свемогућег Бога, а Вашим онштпм избором стуиајућп на царство, призивамо небесно провиђење". Ту сви повикаше: „Свако добро васељени. Као што си живео тако п владај. Свако добро држави. Царе небесни, спаси земаљског. Јустине, Августе, ти побеђујеш. Млога љета новом Константипу. Ми смо царске слуге". Секретар је продужавао : „Нека Нас оснажи по његовом уобичајеном човекољубљу, да извршимо све што је корисно но Бас и по народ". Опет сви повикаше: „Сине божји, помилуј га. Ти си га изабрао, ти га помилуј. Јустине, Августе, ти побеђујеш" и т. д. Секретар је даљеговорно: „Јер је то Наша брига, да Вас у свачему унапредимо, по божјем провиђењу, и да сваком од Вас очувамо добро расположење, негу и безбрижност". Сви повикаше: „Достојан си царства, достојан Св. Тројице, достојан си престонице. Многа љета цару. Дај савесне старешине васељепи" итд. Секретар је чптао: „У славу Нашег срећног царевања дајемо свакоме од Вас по пет номизмата и литру сребра". Тада сви повикаше: „Хришћанског цара Бог чува. То су опште жеље васељене" и т. д. После тога, поштоје цар казао „Збогом остајте", наступило је све остало онако, као штоје то било и прп избору Анастасија. (НАСТАВИЋЕ СЕ)