Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

Међу њима отпочела раепра, то преиозит (престојпик, једап од дворских маршада), Урвикпје, примети, да би добро учинили, кад би избор оставилн цариди. И тада заиста замоли архијепископа цариградског, да уђе и да замоди царпцу, да она пзбере кога хоће. Она пзбере Анастасија силенцијарија, чему су се сви достојанственици радовали, кад су за то дозиали. Одмах, Оног часа, магистар пошље разне часнике царске гарде до Анастасија, да му јаве учињен избор, п да га допрате у дкор. Чим је дошао, извршен је погреб Зиаонов. Сутра дан, иов цар, по шго је примио подворење (лаодсрувеос) свију властп, а нарочито архијепископа цариградског, отигаао је до аркаде (стоа), коЈа је бпла пред великом двораном царске палате. Ту су после дошлп сви достојанственици и сенатори, који су од њега тражили да се закуне „дасе нпком, с кпм би имао какву распру, неће светити, и да ће са чистом савешћу руковати царском влашћу". Кад је положио ту заклетву, нови је цар отишао у Ииодром и тамо, у једној споредној , свечаној дворани, обукао је стихар, позлаћечи дивитисијон т. ј. дугачку и широку хаљину, која се облачпла преко стихара, опасао се царским појасем , навукао тзв тувије (царске чакшире) и каљиагијс (царску обућу), па тако обучен дошао на царско седиште. У том тренутку, војска која је стојала у Иподрому, ногнула је оружје и заставе, а народ, који је био по седиштима, поздравио га је клицањем. Одмах за тим, најзпатнији достојаиственици п сенатори нодигли су нара на штит п показали га свету, који је около стајао. Једае од часника војске прилазио је нрестолу и метао му на главу његов сопственп „маниракион" т. ј златну гривну, по којој се његов ранг распозпавао, и у тај мах дизале су се заставе и оружје, а војска и народ поздрављали су цара клицањем. После тога је силазно са штита, улазио поново у дворану, ту се патрпјарх молио Вогу п изговорио „Господи помилуј", а за тим га је патријарх обукао у царску хламиду и наместпо му царски венац окићен драгим камењем По што је цар обукао те царске знаке царског достојанства, враћао се на престо и аоздрављао је народ, а сви су му одговарали клицањем, народ на грчком „Севасте", а војска на латинском „Августе". Кад је наступило ћутање, предата је цару наппсана прокламација војсци и народу, коју је он опет предао секретару. Овај је стојећи на степенима нрестола почео читати ово : „Јасно је, да људску државу ваља удесити по мигу највишег Промисла". Ту је народ одмах прекинуо читање и почео викати: „Свако изобиље васељени. Како си живео тако владај. Дај Боже васељени савесне достојнике

и т. дКад је наступило ћутање, секретар је продужавао : „Како је,/акле, светла царица Аријадна, по решењу најмудријпх првака и избору најславнпјег сената и силне војске, као п одобрењу оданог народа, наменила менн, ма да сам се томе противио и од тога уздржавао, да примим бригу о царевини Римљапа, а по претходној милости (благостп) Св. Тројице....". Светина је опет прекпнула дпље читање и стала викати : „Господе помилуј. Сине божји, помилуј га. Анастасије. Августе, радуј се. Побожног цара Бог чува и т. д.*. Кад се впка толпко стишала, да се могло чутп, секретар је настављао: »Не превиђам сву тежину ј терета, које сносим за спас свију". Ту опет повикаше: „Достојан сп царства, достојан Св Тројице. достојан престонице. Терај достављаче н т. д. Секретар је читао: „Ја се молим Богу Сведржитељу, да и на делу будем онакав, каквом сте се надалп, при овом вашем општем избору". И опет сви новикаше: „Онај у кога верујеш спашће ј те. Како сп живео тако и царуј. Благоверно си I живео благоверно и царуј. Аријадно, ти побеђујеш. Многа лета царици. Дижп војску, водп ратове, смилуј се на робље, владај као Марцијан и т. д За тнм се читао последњи део прогласа, у коме је цар обећавао награду, која је била уобичајена, при сваком проглашењу за цара, што је пзносило повећу суму, јер је одређена по 150 драхма на човека т. ј. 10 номпзма, од којих су се давале 5 у злату а 5 у сребру. Тај је део прогласа гласпо од речи до речп овако: „У славу нашег срећног царовања даћу по пет номизма и лигру сребра на главу". Тада сви повикаше: „Богће штитити хрпгаћанског цара. То су опште жеље. То је жеља васељене. Господе. пхтпти благоверног. Свети Боже, узвиси твој иарод. Побеђује срећа Римљана. Апастасије, Августе, ти побеђујеш Аријадна царпце, ти побеђујеш. Бог Вас нам је дао. Бог ће Вас п чувати". После тога цар је спшао с престола. рекао свима „Некје Бог с нама", и свечано отишао у цркву, где је извршено уобичајено благодарење, причешће цара и освећење венца, у олтару, који је за тим Анастасије метнуо на главу и после се вратио у двор. Ту је извршено свечано проглашење ранпје напменованог новог старешине престонице, а иосле је давао велики обед архонтима Овакво је било бирање Анастасија, у главном мпрно и нристојпо, јер је вршено под преседништвом царпце Аријадне. Но при избору Јустина, наследнпка Анастасијевог, било је и нереда, јер, као што вели Константин Порфирогенпт „није било ни цара ни царице, који би проглашење извршили, већ је све било непредвиђено". И до-