Просветни гласник

ГРЧКЛ ДРЖАВА

следнику. У исто време скупио се и народ у Иподрому и заузео седишта, која су му била намењена, а војска Је заузеда паралелограм, у коме су се вршиле утакмиде. Достојанствеипцн скупљенп у палати, сазнав да је у Иподрому велпка ларма, посаветоваше царпцу Арпјадну, да оде до Ниодрома и да ироговори народу, јер се сматрало, даје власт у њеним рукама, као жене умрлог владаоца и кћери његовог иретходника Лава. И заиста, иотто је обукла хламиду, отишла је у Иподром, у пратњи дворских, као и политнчкпх и војничких достојанственпка, који су ио обичају окружавали владаоца у његовој ложп у амФитеатру. Изузетно, у овој прилици, иратио ју је и архијеппскоп царпградски Ј ^Фимије. Чим је ЦариЦа ступпЛа у Царску ложу И појавила, се скупљеном свету, народ и војска повикаше једним гласом: „Царпце Аријадна, ти п.^беђујеш ! Госноде подај јој благочестиви живот. Многа љета живила царица! Дај васељени правоверног владаоца". А усред те вике чуле су се побожни и сложни узвици: „Господе помилуј, Господе помилуј, Госиоде помилуј". Иосле тога се царпца обратила народу преко једног либслисија, т. ј. секрегара који је, стојећи на првој стеиенпци од престола, прочитао овај проглас: „Ваша благородносг показала је ц сада, у свој њеној већ познатој преданостп, оно што ваља и потврдила законити ред, а очувала оно што се дугује владалаштву". Ту су војска и народ повикали „Ми смо слуге царпчине. Под фи јој, Господе, благочестиви живот. Многа љета царици. Аријадно царице, ти побеђујеш. Подај, Господе, васељенп римског цара". Секретар је продужавао читати: „И пре Важег тражења заповедили смо најславнијим достојанственпцима и светом Сенату, да, по општем одобрењу најблагороднпјег народа, изберу човека, Хришћанина, Римљанпна, пуног сваке царске врлине, који не би жудио за новцем илв за чим другим, у колико је дато човеку, да не подлежи људским страстима". Ту се опет заорила општа вика: „Млога љета царицп. Аријадно царпце, ти побеђујеш. Хрпстољубивој царици, млога љета. Господе помилуј Царе небесни, дај нам земаљског, некористољубивог цара васељени". Секретар је читаодаље: ,Адаби пзбор био правпчан п Господу Богу угодан, заповедили смо најславнијим достојанственицима, светом сенату, да, потпомогнути и гласом најхрабрије војске, пред светим јеванђелијама и стварима, у присуству најблагочестивијег инајсветијег патријарха овецарске вароши, предузму избор. И то, без обзпра на пријатељс1В0 или неиријатељство, или сродство, без икаквог рачуна или другог каквог помшпљања на себе, већ с чистом савешћу и мпслећи само на

Господа Бога. Нека такав избор буде. По што је, дакле, ствар замашна. као што то увиђа и Ваша Преданост, п по што се тиче спасења света, ваљало бп, да Ваша Предапост мало нопусти, како бп се пр.1 с гупило погребуцара, Зинона блажене успомене, као што је ред, и како не би, услед пренагљеног избора, ностало нешто, за што би се кајали". Војска и народ поаазаше се, да су вољни, да послушају те савете, тим пре, што је царица, с пуно пажње, употребиле за њих израз „иреданост", што је значило толико колико да им је признала њихово величанство. Алп, ма да су присгали на иредлог о одлагању избора, док се не сврши по^ греб Зинопа, војска и народ хтедоше, да, у нсто доба, изјаве неке своје жсље, а нарочито захтев да се смени старешина града (епарх), и за то сви повнкаше: „Срећан умре Васељени (јер се то дешавало у почегку Априла). Нека је добар ред ијевтиноћа у вароши. Миога љета царпци. Доле са лоповом, старешином вароши. Млога љета царици. Господе, поживи је, желимо ти свако добро Римљанко. Ако се и не би повећао римски род ничим странпм, твоје је царство царице Арнјадно. Тп побеђујеш". Изгледа, да је царица била спремљена на ту жељу масе, и за то је продужила овако у свом говору: „Благодаримо Господу Богу, што смо све оио што Вас занима и на што мислите имали и Ми на уму и намеравали, да испунимо Ваше захгеве и пре тога. И пре нашег ступања овде, по што смо увидели, да је Вашој Преданости потребан човек мудар, који би се побринуо за ваше благостање, пожурили смо се и претходимо вашем захтеву, и, по божјом промпслу, предлажемо најславннјег Јулијана за звање епарха". Разуме се, да се светина обрадовала на овај лак успех у њеном првом и најглавпијем захтеву, за то су сви викали: „Добар почетак. Млога љета царици. Млога љета архопима". После тога је секретар прочитао последњи део прогласа. ,На вашој је, дакле, Преданости, да, као што сге увек чували, таио и сад чувате ред. Јер о вашем благостању и о свпма вашпм интересима, прно се Господ Бог, а после Ми, довољно старамо, и пошто се, одмах, посаветујемо са славпим достојанственицнма и светпм сенатом, а потномогнути одобрењем најхрабрије војске, предложпћемо човека за царство, и правоверног и чпстог. А нека буде далеко свака завист у том најбољем споразуму п постуику". По свршетку те беседе сишла је царица са престола, у пратњи достојанственика, којп су је окружавали. Кад су сви дошлп у двор, царица се повукла у свој одаје, а достојанствеиици су засели, да већају о томе шта ваља раднти. Како се