Просветни гласник
62 НАУКА И
занршеци, за разлнку од друге врсте помоћнах слогова, правих наставака, суфикса. — Емпиричка граматика, тумачећи промепу речи, употребљава термине основу и наставке као нешто засебно, којима одговарају властите Функције, те на пр. јунак, јунак-а, јунак-у, јучак-ом постаје, кад се дода основи јунак — наставак — завршетак — у нрв. случају — г, које се у срп. изгубило, у другом — а, у трећем — у, у четвр. — ом. Таком се поступању ради дидактичких циљева нема шта замерити, пошто се тпм распоредом морфолошких елемеиата даје придика, да се сродаи иојави среде у класе, и правилно распоређени лакше савладају нри учењу. Али и теориски тумачити постанак облика тим и тим наставком, од те и те основе, а ие узимати у рачун психичке чиниоце, пема места. Разглобом речи на саставне елементе, који имају још неко значење, долази се дакле до наставака за облик, даље до наставака за сснову, који имају нарочиту службу у постајању основа, најносле остаје недељиви део, којем се даје назив којоен. Овај је део недељив у овом смислу, што је оп још спојен с неким значењем, и ако је оно пространо, неодређено, али чим се и тај део стане рашчлањавати на још ситвије делове, више се не може говорити о етимолошком разглобу, већ о Фонетичком, пошто тада добивамо слогове и гласове, који сами немају никаког значаја и значења, јер изговорени не изазивају никакву представу у памети. Код класичких народа први се пут као граматички термин јавља реч корен (гаЛЈх) код ЈВарона '), али је у индиској граматици назив за тај део речи, што га ми зовемо кореном, доста сличап по значењу: ЉаЛи (основа), нашао врло рано прммену. Познато је, како су граматичке студије врло много неговане у Индији, а поглавито из практичких разлога, да језик светих књига-Веда одрже непромењен, иошто се народни говорни језик, онда кад је настала потреба граматике, био већ јако удаљио од ведискога санскрита. Осим јевроп. научника из новијег доба никад није тако вешто лексикално благо једнога језвка рашчлањено и сређено у групе по наставцпма и коренима, као у старој иидиској књижевности. Јевроп. се научници једно време не могоше начудити умешности, с којом су учени брамини издвајали корене и саставили сиискове, познате под именом (Ња1ирата. Новије је време и с друге стране проучило те етимолошке радње браминске и нашло је, да су и сувпше подагали, да свакој речи пронађу корен, Ј ) УЈШпеу — Јо11у, Б1е бргасћ-ичзбепзсћаК, Мипсћеп,
НАСТАВА
и где то не бп могућно, измишљаху га, дајући му значење, према нахођењу, само да би угодили својим етимодошким назорима. Није међу тим незгодно нп гледиште на ове етимолошке студије, које заступа Франиуски научник П. Рењо [ ), да је црактичност главна особина свеколике науке о језику код Индијанаца, и да се више од њих не може пи тражити, него што су хтели, а што је онако недостижно и извео најславнији њихов граматичар Памши. Да покажемо примером, како иде тај разглоб речи, да се добије корен, узели смо баш онај случај, који пок. МиклошиИ има т својој „Упор. граматици"' 2 ), а то је корен у к = втк. Он узима ст. слов. оучениковЂМЂ, а то је инструментал једнине муш. р. придева који се мења по номиналној промени, и тој речи одузима прво наставак — мђ, падешки завршетак орудног падежа, те му остаје основа оучениковг. Ова основа присвојног придева, постала наставком — овг од нменице што значи радника, која постаје наставком — икг од основе трп. прош. глаг. привреда оученг — распада се дакле на друге две основе: оученикг и оученг. Трп. глаг. придев постаје наставком -е-нг од основе начина неодређевог оучи —, а и за ову се основу зна, да је постала од именице, деноминативног цорекла, а то је именица оукг. Најиосле н именицу оукг Миклошић рашчлањује у корен, који треба да гласи ук — и наставак — г, али корен ук — не може остати по словенским гласовним законима у том облику, већ има облик емк. — То је разглоб имена да се дође до словенскога корена ук = вик, али пошто је он познат и као састојак глагола, може се и овако доћи до њега. Миклошић узима 1. л. двојине млађег аориста: вшкоховЂ, у којем је — †лични наставак за спом. лице, — о — уметак између лнчног и наставка за време — х— , — о— уметак између наставка за време и глаголске основе, овде и у исто доба корена вшк —, чији смо облик неоснажен добили при првом разглобу. Овај корен у словенским језицима има богату задругу, као што нас учи МиклошиК из свога „Етимолошког речника слов. језика" 3 ), и коју ми исписујемо по реду његову, како је поређао задругаре: ст. слов. «м кн&ти, обткн&ти, навићи се, учестано, кад се цротегпе у и с в стављенпм напред !) Кеуие рћПозорМаие 1889. 4. XXVII. 531.-538.; Оп&те еЈ 1а рћПозорМе <1и 1ап§аде 2 , 1889, и Рппмрез ^епегаих Де Пп§и1841дие тсЈо-еигорееппе, 1890. 2 ) II. Ва.пс1. 1876. стр. <118. 3 ) стр. 397.