Просветни гласник

ЦРТЕ ИЗ НАУиЕ 0 ЈЕЗИКУ

вшк — у вшцати, вшч&\ обшчап, необшчЂнг с основом вшкг. Од правог корена ук има ојачано: оукг, наоука, нсоукг, оучити; нови словенски: оМЈспоИ код Хабделића; ућ иШг, паЛ; бугарски: обикна, обичам волети, обич љубав, навик, навика, уча — учити; хрватски : учан воШиз; српски: оби&и, обикнути, свиКи, обицати се\ вичан, навика, навичај, обичај; неук, одука, учити; чешки: пауукпоиИ, пагукаМ, 81 г у!: навика, оћусеј, паиЈса, исШ ; пољски: чоукпас; тук; оћусгај, вшусгај, пеик, исзгс, пасггс из паисЉс панићи се; кашупски: уекпапс ; полапски: ^акпе учп, уеисИ учити кога; горњо-српски: шкпуб учити, шШ, шиШ обикавати, гшсЂа наука ; доњо-српски: Јшкпиз учити се, Јшсуз, иисуз, ЈгисЂа наука; малоруски: арившкнут м, обичап, наука, укшп вешт, учимш; белоруски : обшчап, навша ; руски : обшкнуп, обшкап , обвшчеп навићи се; навшк, обшчап; наука учит\>, учеба диал. Словенски је корен иродро у румунски: оЂгсеј, пеик глуп, исепгк. — Осим словенскога исти се корен находи још неким у индојевропским језидима, тако на пр. у литав : јипкИ навићи с е, јаикиз питом, јаикШг навикавати се, пијаикШ одвићи се; у летском : јики, јиМ навићи се, јаиМ, јаисе^ навићи; у готском М-иЈг-Гз навикнути; у ст. инд. ис, исјаИ бпти навикнут. Познати лексикограФ индојевропских језика Фик у прајезику даје облик корену овом, засведоченом у четири засебна индојевропска језика, еико, и налази још п ове сроднике: грч. оп^(ш (— ст. об-нчљ), које се по значењу веже с латинским ихог из исив = ведиском бказ завичај 1 ). Други један научник, који је специјално расправљао о коренима индојеврон. језика, оглашује овај корен за сложен из еи-к 2 2 .) Један овај пример може показати, како се разглобом речи, прво, једног језика долази до корена, који није одржан у свом првобитном облпчју, већ често мењан према гласов. законима тога језика; даље, како се облик истог корена може пратити кро :Ј више језика нндојевроп. порекла. Идући за кореном, како се јавља у иојединим језицнма, долази се п до прајезика, о којем само знамо Ј ) Уег§1е1сћ. ^Д г бг(;ег1шсћ <1ег ш<1огегт. Бргасћеп 1 , 1890. ОбМт^еп, I. Б., 7. стр. г ) 1'ег Регноч, 81пЛеп /иг АVиг г е 1 ег \уе 11огип јј и. \\ т иг7е1уаг1аМо1), 1Јр5а1а, 1891. стр. 7.

иреко његових синова, а за који неуморни немачки научник Фик шта више састави и речник, који већ изиђе у четвртом издању. Свуда се, као што се види, само разглобом долази до корена, па и у случају, да се неки облици пренесу и у прајезик, јер индојевропски народи, кад се оделише, понеше готов развијен језик, као што тврдп већи део паучника. Као што се одређује корену облик, ваља и значење. МиклошиК вели, да треба дати корену оно значење, какво има облик које речи, у којој се находи корен, а који облик стоји на средини између глагола и имена, који постају из корена близаначки. Тај је облик инфинитив , и његово неодређено значење ии бројем, ни временом ни лицем, што су чисто глаголска обележја, не може бити згодније, пристаје корену. Корен ук по Миклошипу значи учити, а учење није ништа друго но навикавање; отуда је, напомиње он даље, зашто је објекат глаголу учити се у дативу 1 ). Још се при тражењу корена разглобом речи може рећи неколико напомена, али ће најбоље бити, да их оставимо после примера, које ћемо још навести. Шта је корен у срп. примерима: берем, брати, берба, берач; сабор, саборисати, бора, набор, саборит, зборити, збориште, зборница, иабирак, бирати; бреме ? Да ли бер — бор — бир — и бр или само један између њих ? МиклошиД, нод кореп бер у свом „Ет. Реч." прикупи велику словенску родбнну, која је исто тако у сваком језику, у погледу обличја корена, шарена. Са сдовенским кореном бер крвна су браћа и корени, које можемо добити из јерм. Ђегет носим, из ст. инд. ЂЈгагтап, из грч. (рб цса , (родод, ср е д џ а (=Ђгетеп), лат. (его, гот. Ђаггап, ст. ирског ђеггт— Гего. Свака реч у првом реду има свој корен, и ти засебни корени често у разном гласовном обличју могу се довести на прототип у једном језику, исто тако као у групи језика, при чем се пази на слагање између језика истог племена; тако и могаше Миклошић узети као прасловенскп облик том корену бер, јер се у том облику гласовно поклапа с кореном у другим индојевроиским језицпма (ст. инд. Њаг, грч. <ред —, јерм. Ђег —, гот. Ђагг —, лаг (ег —, ст. ирско Ђег). Права је одредба коренова, до које се долази чисто емпиричким путем, да је корен последњи остатак при разглобу чигаве породице речи, у којима је он заједнички, а да тај корен има још етимолошко зпачење. У ствари ова одредба више и не каже о корену, него просго уиуство, како < е ') Уег§1. вгашш. II. 419.