Просветни гласник

127

мова иалата" и открннени траг каиије „Скајска капија 4 . Многи су ради тога већ убројалн његову књигу у Фантастична дела, а учени говораху, да је испод њиховог достојанства, да се занпмају таквом млатњавом. Па онда шаљиви лпстови отпочеше у велико да исмевају Шлиманове радове. Није се веровало да је Троја на Хисарлику, и оно што је нађепо ту, рекоше да није из времена Омирова. Све се непрестано тврдило, да је Троја где и Бунарбаши. То је Шлимана пзазвало још наживљи рад. У Фебруару 1874. годпне отпоче тражити зидове старе Микене, кад турска влада изненађена откопавањем Троје, о којој се говорило да је прона- I ђена и посао свршен, подиже тужбу против њега у Атинн. Годину дана проведе Шлнман у преговорима, и најзад осуђен на 10.000 динара, посла 50.000 Франака на дар царпградском музеју, мислећи да ће тиме придобити турску власт за свој посао. Али је се нреварио. Годпне 1875. морао је да иде чак у Цариград, где бп лепо примљен, и помоћу пријатеља доби Ферман на дуже време, уверен, да ће сада моћи корисно да настави посао. Како се изненадпо кад му у повратку рече тројански гувернер Ибрахпм-наша, да Ферман није још потврђен! После два месеца тек дозвољено му је, да продужи посао, али у Хисарлик би послан комесар, који Шлиману огорча жпвот. То је учинило, те је Шлиман најзад напустио откопавања, и из Атине написао у „Тајмсу" чланак, у коме, у интересу образованости, изнесе сурову радњу пашину. Због тога Ибрахнм би премештен у другу провинцнју 1876. године. Међу тим Шлиман је од .јула наставио раскопавати Микену, где га изненади мноштво нађених драгоцености у старим гробовима мнкенскога града, као: дијадеме, маске, ирснп оклопп, наруквпце п т. д., све од чистог злата и златнпх плочица. Али но јелинском закону ове, као и све друге ствари, које се нађу на јелинском земљншту, својпна су владе, па су с тога и узете од Шлнмана н смештене у једну велику салу атпнског музеја. Откопавање Микене трајало је до краја 1876. године. 1877. наниса Шлиман књигу: „Микена", која је изишла у Л идиској на немачком, у Дондону и Њу-Јорку на инглиском, у Паризу на Француском језику. Предговор написа Гледстон, којп се осем политике озбиљно занима изучавањем Омирових студија. Док је трајало нреговарање с Турцима о ферману ради Троје, решн се Шлиман да отиде на Итаку, коју је тек мимогред ноходно 1868. годипе. На брду Ети открио је остатке нрастарог

зида са 190 кућа киклопског зидања, и на највишем врху двогубим зидовима окружене развалине господарских дворова, дакле старо Улисово насеље. Шлиман се поврати у Троју. На своју велику невољу мораде да најми десет жандарма за чуваре, да се сачува од черкеских нападаја. Ове људе држао је за све време свога рада. Нови гурски комесар био је, истина, пријатан, човек, али је за то опет чувао кључ од магацина, у коме беше нађено благо. Новембра 26. завршеи је посао за ту годину. Откопана је са свим тако звана Пријамова палата и још нешто блага нађено. Две трећине од тога послано је у Цариград, а само је једну Шлиман за себе задржао. У Фебруару 1879. пастављен је посао. Ова је година важна по радове Шлиманове.У марту стече Шлиман необичпу помоћ у ученом др-у Гудолфу Вирхову. Он је са Шлиманом обншао целу Троју до врха Иде, нспитујући геолошки, ботанички н мпнералошки, о чему нас је он веома занимљиво упознао у својпм радовима. Министар Француске просвете, Жил Фери, посла у Хисарлпк научара Емила БурнуФа, који такође поможе Шлиману при откопавањима. Ове године откопао је још више зидова Троје и много трошка и муке уложио, те је раскопао 14 јуначких гробова у долпни Скамаидра, већином празних. Шлиман је мислио , да су они доцније подигнути у спомен мртвима. На крају 1879. године прекпнут је рад и Шлиман у велнкој књпзи „Шоз" прпказао сва доондашња откопавања. То је нзашло на инглеском одмах, и на немачком језику нри крају 1880. Овој је књизи Вирхов написао пристук. Ту се брижљиво нзбегло да помене: да је велика пропађена зграда „палата Пријамова," но дом иоглавице града, н големо благо 1873. само „големо благо". Године 1880. и 81. откопа Шлиман у Орхомену тако названу благајну Манијасову, 1.ропутова тројанско земљнште и то описа у „Орхомен и нут у Троју." (Диписка 1881). Друге године (1882) у марту Шлпман је наставио посао у Троји. Сада му се придружи др. В. ДерпФелд, секретар немачког археолошког института у Атннн, који се пређе беше занпмао откопавањем у Олимпији, а овога пута поможе да се јасно обележе многе зграде, што се иалажаху у ру.зним слојевнма другог насеља. Они нанђоше на зграду са тремом и округластим огњпштем, мислећп да је храм, но доцније, кад откопаше тиринску палату, и по томе и по микенској налати уверпше се, да су то главне нросторије владалачких дворова, каквн беху у грчко-азнској културн пре Омировог доба.