Просветни гласник

128

Маса тројанских ствари сада је у берлинском народпом музрју. Само нешто од онога што је нађено 1873. годнне, као и две трећпне нз годиие 1882., однето је у Царигра^. Доста голем број посуђа од иловаче задржао је Шлиман у својој кућп у Атипи, све остало, па и велико благо, поклонио је као нарочиту збирку својој отаџбпнп. На овом нлеменитом дару заблагодарио му је стари цар Впљем нарочптгм писмима, а 24. јануара 1881. године указом је паредио: в да поменутом збпрком унравља пруска државна влада, п да се услед тога у новом етпограФском музеју одредн толико соба, колико је за љу потребно, и да се тај одељак н;130ве именом дародавчевим". Шлиман је тестаментом завештао овом одељку п онај остатак тројанских искоиина, што је у Атнни. За ске ово награђен је почаснпм даром, што га ире њега сгекоше само Бисмарк и Молтке, почаснпм Iрађанином еемачке престонице. Међу тим је Шлиман продужио откопавања, која прпказа при крају 1884. у књизи „Тгоја" са Сајсовим предговором, п ово се дело јави у инглеском и немачком издању. На Француском језику још не беше књпге „Шоз," те с тога ова књига прерађена и доиуњена појавп се у Парпзу 1685. годнне под насловом: „Шов, тШе е1 рауз сТез Тгоуепз." У Фебруару 1884. год. раскопан је један брежуљак код Маратона, где Павзаније увеуаваше, да је гроб бораца, који падоше 490. год. пре Хр., али се стекло уверење, да је старији од нерсиског рата. Од марта до јуна 1884. год. Шлиман откопаваше Тирпнт, где наиђе на очувану палату иројског времена. То је одмах на хартију стављено, а другог пролећа ДерпФелд, по жељи Шлимановој, настави рад и поиуни Шлиманову књнгу са уводом од Ф. А^лера, која је штамнана у новембру 1885. год. у Ллшпској , алп одмах на Француском и инглеском издању у Паризу, Лондону, Њу-Јорку. Одељак грађевински дивно је нредставио ДерпФелд. Због овог неуморног и корисног рада, оксФордски универзитет назва Шлимана доктором. Шлпман је два пута, 1886.-88. год., заједно са др. Впрховом путовао но Јегипту, и са тога пута слао многе ковчеге старог интересантног посуђа, лепу збпрку јегипатских матерпја и везова на дар берлшш;ом етнограФском музеју. Неће бити без занимљивости да чујемо самога Вирхова шта каже о томе њихном путовању. То смо обећали напред. „У пролеће 1888. путовасмо заједно Ннлом ја и Шлпман. Тада је пзненадио и мене и урођенпке знаљем арапскога језика. Марта 3-ег до-

ђосмо у једно нубнско село на левој Ниловој обалп, да разгледамо исполппскп стеновити храм великога Сезостра. Тада баш беше дервпшки устанак. Цела десна оба^а Нглова била је несигурна. На два днна пре тога устапицп су пуцали на нашу лађу п само стпцај срећнпх околности учинно је, те смо измаклп домашају наших нападача. Дакле возидба реком беше са свпм престала и за пуну једну недељу дана ми бесмо одвојени, јер сухога пута п не беше у овоме крају. Мусулмански становницн Баланије, тако се зове село, примише нас пријатељскп, и свакога дана беше наша дружба тешња. Сазнало се да сам ја лекар, и моја пракса нагло се умножаваше. 0 Шлиману се већ знало да је прави зиалац арапског језика. У свој Баланијп беше само један човек, који Је знао да чнта арапски, а то је нмам. Шлпман је знао и да чита и да пише. Сваки је хтео да се о томе увери. Прп крају недеље стиже посланетво оружаних људи пз Вади -ХалФе. Они се до нас пробише, да им Шлпман прочита некакво арапско ппсмо и да одговори. Кад је то учпнно, сматрали су га као право чудовиште. Највећу славу текао је ноћу, кад звезде почну над нама да светле и на далеком хоризонту укаже се „јужни крст," те се осем бурног шуштања воде, ништа друго не чује. Тада нам дођу суседи п Шлиман им на памет изговара поједине одељке корапа." „Кућа старога шејика, који нас је гостољубиво примио, на самом је крају пустиње, која се одатле на далеко простире. Сваке године песак се све више шири к Нилу. Иоред обале пружа се узана пруга плодне ораће земље, на којој у то време пшеница беше стасала. Овај плоднп комад са суха је ограничен многобројним редовима урама. Иза овога беше на слободном простору кућа шејикова, у сред величанстпеног тропског дрвећа. Ту смо ми становали. Под круном једнога од ових дрвета врше се свечане радње. Кад смо дошли, ту су нас прпмилп сви мушки чланови нородпце и угостили. Ту је Шлиман свако вече по вечерп држао неку врсту молитве. Један велики Фењер, налик на наше Фењере у коњушницп, мете се на песак. Шлиман седне на дрвепу клуппцу, Нубљани чучну на земљу, начине круг око Фењера и у тншпни очекују да он отпочне. Шлиман почне на изуст да пзговара једну коранску суру. Његов, с почетка потмули, глас уздиже се све више и више и кад завршп последњу реч, сви прпклоне своје главе н челом додирну земљу. После неког времена Шлпман отпочне изговаратп н другу суру. Његово памћење бнло је тако поуздапо, да је он могао свако вече друге