Просветни гласник

160 ЈОВАН I Новом Саду 185-.). Објекције Јована Суботића. Даља излагања Јована Калпнчака.') Као што се већ из овога впди, идан је бпо готов; ади га не пзврши Остадо је само оно што је штампапо, те о њем п можемо рећм неколпко речи, Превод овај иада у младићко доба Бошковићево, али на њем се то не оиажа ; пре бп се рекло, да га је радно старац пун искусгва. Свуда се опажа тачиост. Сдог му је чист, а иравоппс је стари — београдски — „узет за иевољу", иротив његова уверења. У два три га је сдучаја само измеппо, алн то само оно, што је „протнв организма срнскога језика". Интересан му је нредговор, у ком упућује оне, којпма се учинн које значење речи н израза необнчно, да, пре вего што над њим изреку нресуду, ногледају у „Српски Рјечнпк", којн је за сада једпнп номоћнпк у таким стварнма. ,'Гако ће се уверитн", ведн даље, ,да сам се ја сдужио богатством говора свега српског народа" Уз то је још употребио два помоћна извора : аналогпју закоаа о постајању речп п старију ризницу народиога бдага — србуље (Одатле узета реч суштаство). У предговору даље нзноси правопис нољскп као пајнепознатпји од сдовенских иравописа и водп реч о текстовнма песама. Врдо је похвадна ствар, што се не задовољава текстовима народнпх иесама у деду,већ пх пореди с орпгиналима; ово је још нохвадније, јер и давашњи преводиоци на то слабо пазе, а Бошковић је педееетпх годипа не само то чиипо, већ се шта више и правдао, што није пмао неких зборника русинских и словенскпх песама, те је могуће да се и каква грубља грешка провукла. — Још нешто о овом издању. Ово дедо данас је пзгубидо ону паучпу вредност, коју је могло некад пмати; али ипак зато остаје и даље лепа дектира, нарочито у преводу Бошковићеву, у ком чптаоцп невешти сдовенским језицима надазе за се и вежбања; јер је Бошковић испод иесама иојединсх словенскпх народа преводио поједпие изразе и непознатнје речи. Овде онде наћи ће се у напоменама и ио гдекоја напомена преводночева, као она на стр. 27 : да нмамо преводе краљодворскога рукоииса од Златојевпћа, Иг. Брдића п Трнскога, па она на стр. 51. о преводу Светпћеву „Слово о плБку Игоревћ" (Голубпца 1842.). По негдејејош и додавао, како треба коју реч у словенском ком језику читати плп извео какво правпло: где се ,л" (т. ј. у русинскпм песмама) иретвара у „в", као код насу,о" (стр. 31.). Словеначке иесме не хте штампатп латиницом, јер и оне спадају у круг југосдавенскн (стр. 38.). И још других дометака има (стр. 47., 48.). Оригинад овога деда посвећен је киезу ') Писмо гђице Бишковићеве од 15. јануара 1893.

Мпхаиду — 0 овом преводу Бошковпћа изишао је реФерат у „Сриским Новинама" 1858. год., бр. 9. с нотнисом Ј., а н у Седмицп 1858., стр. 112.') Матерпјалне ненрплпке, те по том и старање за насушнп хлеб, учење мајор Мишине унучадн, усдед тога и бављење у Феслави неко време као да су узроком, што за чегнри годние не даде јава од себе. Овом мпшљењу пде у прндог, што се одмах појављује ио ново на књпжевном пољу, чим стресе са себе мучеппчко бреме добпвши незавпсан стад — државну сдужбу у Београду. И нрви његов рад после ћутања од четирн године беше аодужи реферат о Миклогиићевој читанци старога словенскога језика (Сћгез1отаШа раћеоа1о\ешса сиш зресЈппиИшз геН^иагиш Нициагши 81а\чсагип1. 1861.) у 11., 12., 14. и 17. броју Видовдана од 1862. године. Адп то није само нрост реФррат, већ на дугачко разлагање и упозпавање ширн круг читадаца с основним појмовима филолошким. Ту нам говорн прво : шта је гдотика а шта Филологнја, шта је заједничка граматика, како се свп језицп деле на три врсте (једносложнп, са( тавни п језпци са највећма развијеним обдицима), о сродству језика п њпховој деобп на браства, о животу језика, па тек онда предази на стари сдовенскп, н на њчгов значај, пзносећи и њпхове изворе т. ј. споменпке прво панонске (гдаголицом и ћирнлицом писане) на непанонске. (Ту је набројао некодико бугарско-словепскпх, српско-словенских, хрватско-сдовенских и руско-словенскпх). Иошто је тако у опћим цртама а прегдедно прешао осповне Филолошке појмове, зауставио се на хрестоматпјп, пзневши прво ћатппсе чданака из ње, а за тим деда Миклошићева, која су дотле бида изишла. Неку је још рекао о гдасовима и словима, или знацима за бележење гласова, о акцентима, скраћеницама и о правоиису у старим споменпцпма. На крају је додао примере из старога словенскога, срнско-словенскога и руско-словенскога (писана нравописом данашњим и из старијега времена.) Овим чданком Бошковић само наставља свој заночети посао : да упознаје п шнри круг првим знањима из Филологије. — Овај је рад ушао у састав друге свеске „Скуп. Сппса", стр. 291.—320.; само је овде у напоменама по што шта додао. На 307. стр. додаје напомену, где је и кад је који од панонских споменика штампан; а на стр. 313. у напомени додао је нешто Миклошићевих радова, који су пре а и после тога изпшли на свет. На стр. 318. додао је сада такођер напомену о најновијпм истраживањима извора обема старим словенским буквнцама. г ) Гл. Новаковића чБибдиограФију", стр. 883.