Просветни гласник

ЈОВАН БОШКОВИЂ

159

се зауставља на правопису, који је у Пинковића граматици од стр. 91.—106, а који је изложен са гледишта онога, који поставља законе о правопису. Из њега је изнео само оно „што се пе слаже са начелима, у овој књизи ностављенима и — што је апсолутно погрешно". 1 ) Свој дугачки реФерат завршује: „Оно што је писац „самв искус1о" о облицима нашега језика, то је маае, пего што о гоме има у „малој с. граматицп" од г. 1850-е, у којој још, сврх тога, нема горе поменутнх недостатака' 2 ), мана и погрешака. Комиетентном (надлежном) читаоцу остављам да изрече суд над овом „српском граматиком". — Овај је реФерат прво изишао у Седмици за год. 1857., бр. 19.—21., а по други нут у „Скупљеним Списнма" св. другој, сгр. 1.40. с неким незнатнијим исправкама. — 0 овој је књизи нроговорио и Даничић у Српским Новинама за год. 1857., бр. 48., али само у десетак реда напоменувши да је између овог н првог пздања (од год. 1848.) најзнатнија разлика што се оканио до> и тђ , те место њих нпше ђ п К и што је примио х у родит. мн. прил. им. и у прошлом времену. ,У главноме нова је као и стара; а на стару се сада враћати, већ није време: о њој су одавно саставили себи суд читатељг, који маре за овакве ствари, а дужност је са свим испуњена и према новој књизи п нрема читатељима кад се каже да у књизи нема ништа што би могли читатељпма суд преиначити". Бр. 41. исте Седмице од 1857. године донео је омањи рад Бошковићев „ Различне формацие нашега народногг имена", у ком нам изводи све речи изведене од корена сргб. У „Скупљеним Списима", св. 2., стр. 260. —262. натпис је овом чланку „Обличја имена Србин". Те је исте године у Српским Новинама бр. 137- штампан чланак ,Од куд се каже није у сва три сриска наречја ", е потписом (И. Еада састављах списак Дапичићевих књпжевних радова за „Коло" бр. 14. (од 1889. год.), ставих овај рад међу Даничићеве радове, по тврђењу Вуловићеву. Доцније ми је сам нок. Бошковић рекао, да није Даничићев већ његов рад, н да га је Даничић исправио у неколико у једном издању својих „06лпка". 3 ) 0 овом чланку није ми могуће нпшта впше рећи,јер сем овихпомепутих нотица немам при руци ') стр. 34. 2 ) У »Седмици« иза ове речистоји: „изузиман>ћи едант, код 'Б деклин.*, што је у Скуп. Списила изоставио. Сем тога је у Седмици на завршетку ова речепица: Докђ ми дође до руке србска траматика, кон е 185б-е у Београду изишла (ту мисли на Вујићеву школску граматику), надамг се да ћу моћи казати колико смо ва б година напредовали, не велимЂ у србскои граматици него у еднои чести граматике, у — науци о оорми*. Ову је реченицу изоставио нри нрештампавању, јер нарочите реценсије о Вујићевој граматици није писао. 3 ) Коло, бр. 23, од 1889. године.

нппгга друго. Свакако натпис сам каже, о чем се ради. Бошковоћ је раније писао у екавштини није, а доцније одустао је од тога и, као што видимо нз СкупљешЈХ Списа, пнше свугде неје. Крајем 1857. године пусги у свет свој превод Штурове књиге „0 народним песмама", а под натписом „ Љодевита Штура кншга о народнимг иесмама и ариаоведкама славенскимг сг чешкога аревео Јованг> Бошкови&г. (У Новомђ Саду, у печатн1 .и д-ра Даппла Медаковића 1857. На 8-ни, стр. VII., 181) стр. и по листа ноправака). У оно време, када Бошковић ђаковаше, омладину су заносиле пдеЈе, којих носиоци беху два слоиачка апостола Љ. Штур и Ј. Колар, којпх (а особиго првога) је заслуга данашње народно буђење Словака. Омладина гајаше идеју ослобођења а н отпора мађарском угњетавању. И Бошковпћ беше један од обожавалаца њихових, њихове идеје у његову срцу нашле су одзива, те је са свим природно, што га понука, да Штурово дело преведе. Ово се још боље објашњује тим, што је Бошковпћ н лично познавао Штура, те га је лпчно састајање с њим као и правац тога покрета чинпло обавезним, да то учини. Шта више Штурове су идеје Бошковићу биле драге до краја живота. Он му је био идејал и чешће је помишљао на овај превод да приреди за своје „Скупљеие Списе"; шта више писцу је ових редака говорио, да му треба да дође до Беча, пре него што бн поново издао, ради Световида од 1858. и 1854. (којпх година не могаде у Београду наћи), у којима су о тој књизи ппсалп др. Јов. Суботић и Словак И. Калинчак, 1 ) Г. Туроман допуњује ову моју белешку пишући ми, „кад бп дошао рел, на штампање „Превода Штура о народним песмама", оружао се да напише што ленши живот тог великог словачког патриоте. Говорио ми је, да ће само тога ради ићи у Беч, да ирочита живот Штуров што је изишао после смртп Штурове у 'Шепег 2еНш1§'-у, јер од тог живота бољег није читао; помпњао је, да ће унотребити и живот Штуров, што је од Хурбана изишао у словачком часопису „Роћ1ас1у". Овај рад свој мислио је штампатп у трећој књизи, а 5. и 6. свесцн својих „Скупљенпх Списа«, с овим садржајем : Живот Љ. Штура. 0 словенству. 0 народпом песпиштву свпх Словена, с чешкога (1° издање у ') Суботићево о Штуровој књизи изишло је у Световиду за 1853., а бр. 12. до 14. под потписом Ј. С. у Бечу. Калинчаково штампано је у истои листу за год. 1854. а у бр. 2. до 4. друге (али од половине године, дакле од5. јуна и даље) под натиисол »Некодико речги о Штуровои кнмгзи »о иесмама и ириповеткама славепскимЂ« одт. »вдноГЂ Словака". Потписао се »у Модри ИванЂ Калинчакг. 5 Калинчак (1822.-71.) је ученик Штуров, новелиста словачки и један од радника на буђењу словенске свести у германизованој Шлезији.